Mađarski predlog da Fond EU za vojnu industriju finansira projekte s većinski evropskim komponentama

Politika | Izvor: Beta | 01.12.2024 | 10:05

Mađarska kao predsedavajuća Saveta EU predlaže da novi fond Unije za jačanje vojne industrije finansira projekte koji imaju najmanje 65 odsto komponenti iz Evrope što se vidi kao kompromisno rešenje jer mnogobrojne članice EU nabavljaju ili licencno proizvode vojnu opremu američkog ili azijskog porekla, preneo je portal Balkanska bezbednosna mreža.

Predlog Budimpešte za Program evropske odbrambene industrije (EDIP) od 1,5 milijardi evra, kako prenosi portal Politiko, nailazi na odobrenje kompanija kao što su Erbas, SAAB i MBDA dok francuske kompanije poput Talesa, Dasoa i Naval Grupe smatraju da bi udeo evropskih komponenti trebalo da iznosi najmanje 80 odsto i da se tako bolji štiti evropsko tržište.

EDIP je pokrenut nakon ruske invazije na Ukrajinu a odluka o kriterijumima za podršku industriji ne svodi se samo na ekonomske faktore, već ima i širi geopolitički kontekst.

Analize Stokholmskog instituta za međunarodni mir pokazuju da SAD i dalje dominiraju kao glavni dobavljači vojne opreme za EU, s 55 odsto tržišnog udela, zbog čega Francuska, iako tradicionalni promoter "strateške autonomije", podržava mađarski predlog.

Razlog je u tome što zvanični Pariz vidi predlog kao kompromisno rešenje za jačanje evropske vojne industrije. Tome doprinosi i procena da bi Poljska, koja preuzima predsedavanje u januaru, mogla da predloži još niži prag evropskih komponenti zbog bliske vojnoindustrijske saradnje sa Vašingtonom i Južnom Korejom, uključujući nabavke stelt aviona F-35, tenkova Abrams i K2 Crni Panter.

Inicijativa iz Budimpešte predviđa dva ključna uslova za projekte koji koriste vanevropske komponente. Jedan je postepeni prelazak na evropske delove, odnosno da kompanije moraju pokazati posvećenost prelasku na komponente iz EU i da imaju punu kontrolu nad procesom razvoja i prilagođavanja proizvoda.

Pomoć iz fonda EDIP značajna je za evropske proizvođače naoružanja, od kojih nijedan nema profit veći od milijardu evra, pa bi podsticaji mogli biti presudni za njihov dalji razvoj.

S druge strane, kompanije iz SAD ili Južne Koreje koje planiraju ili već imaju pogone u Rumuniji i Poljskoj verovatno neće ispuniti uslove za pomoć.

Ipak, mogući su i izuzeci. Prvi je da kompanija odbrambene industrije koja uvozi komponente radi na prelasku na komponente iz neke zemlje Evropske unije. Drugi izuzetak je da proizvođač dokaže da ima značajan uticaj i kontrolu u firmi koja dobavlja komponente za izradu nekog borbenog sistema i da te komponente imaju značajn uticaj na proizvodnju sistema.

O predlogu će glasati Savet Evropske unije i Evropski parlament, a konačna odluka očekuje se tokom naredne godine.