Prvo u istoriji privođenje predsednika Južne Koreje i koraci koji su do toga doveli

Predsednik Južne Koreje Jun Suk-Jeol postao je prvi lider te države koji je uhapšen pre formalnog razrešenja funkcije, nakon masovne policijske akcije u predsedničkom kompleksu u glavnom gradu Seulu.

On je u sredu priveden u svojoj rezidenciji, čime je okončan višenedeljni sukob između njegovog obezbeđenja i Agencije za borbu protiv korupcije, za koju je smatrao da nije nadležna da se bavi njegovim slučajem, a kojoj se na kraju i predao.

On je priveden i pozvan na saslušanje zbog odluke da 3. decembra prošle godine uvede vanredno stanje u zemlji, koju je Narodna skupština poništila nekoliko sati nakon što je doneta.

Jun je ovu odluku doneo zbog, kako on navodi, opstrukcije njegovog rada od strane liberalne opozicije, koja ima većinu u parlamentu.

On je opoziciju okarakterisao kao protivdržavnu i kao simpatizera politike Severne Koreje.

Svemu ovome prethodilo je ročište Ustavnog suda, na kome bi se odredilo da li je opoziv predsednika valjan ili ne, a na kome se Jun nije pojavio.

Sledeće ročište zakazano je za četvrtak, a Jun se juče na ispitivanju u sedištu Agencije za sprečavanje korupcije, koje je trajalo više od 10 sati, branio ćutanjem.

Njegovi advokati rekli su da on odbija svako dalje ispitivanje, tvrdeći da je istraga protiv njega nezakonita.

Nakon Junovog hapšenja, šef njegove službe bezbednosti je podneo ostavku.

Poslanici su 14. decembra prošle godine glasali za opoziv predsednika Juna usvajanjem predloga 204-85, koji je suspendovao njegova predsednička ovlašćenja i prebacio ih na premijera Hana Duk-Sua.

Poslanici su takođe glasali protiv imenovanja Hana za vršioca dužnosti predsednika države zbog, kako se navodi, njegove nespremnosti da postavi sudije u Ustavni sud.  

Jun je odbranio svoj dekret o vanrednom stanju i negirao optužbe za pobunu i obećao da će se "do kraja boriti" protiv pokušaja opoziva.

Parlament je usvojio predloge i za opoziv direktora policije Čo Ji Hoa, kao i ministra pravde Park Sung Jaea zbog navodnog učešća u sprovođenju vanrednog stanja.

Bivši ministar odbrane Kim Jong Hjun uhapšen je zbog navodnog dosluha sa Junom i drugima o uvođenju vanrednog stanja neposredno nakon što ga je Jun smenio, a iz Ministarstva pravde je saopšteno da je Kim sprečen u pokušaju samoubistva neposredno pre izdavanja naloga za hapšenje.

Policija je pokušala da pretrese Junovu kancelariju u predsedničkom kompleksu u potrazi za dokazima u vezi sa uvođenjem vanrednog stanja, ali im je njegovo obezbeđenje blokiralo ulazak u kompleks.

Ministarstvo pravde Južne Koreje zabranilo je Junu da putuje u inostranstvo, a on se javno izvinio i rekao da neće izbegavati pravnu i političku odgovornost za proglašenje vanrednog stanja.  

Poslanici vladajuće stranke su bojkotovali glasanje o Junovom opozivu, za koje je bila potrebna dvotrećinska većina.

Ukupno 190 poslanika, uključujući 18 iz Junove konzervativne Partije moći naroda (PPP), jednoglasno je glasalo za ukidanje vanrednog stanja, nakon čega su se vojska i policija povukle iz Parlamenta, a vanredno stanje je zvanično ukinuto nekoliko sati kasnije, na sednici Vlade.

Nekoliko sati pre ukidanja vanrednog stanja, Jul se putem javnog servisa obratio građanima i izjavio da proglašava vanredno stanje i dodao da je Narodna skupština, pod kontrolom opozicije, postala "brlog kriminalaca", koji otežava i sprečava rad Vlade.

On se zakleo da će "iskoreniti svoje političke protivnike", a Demokratska stranka je, kao glavna opoziciona stranka, nakon te izjave sazvala hitan sastanak.  

Dok su se poslanici vraćali na sednicu Parlamenta, komanda vojske za vanredno stanje je izdala proglas u kome su proglašena široka ovlašćenja koja uključuju suspendovanje političkih partija i skupova koji bi mogli da izazovu konfuziju u javnosti ili uspostave kontrolu nad medijima.

U proglasu se dodaje da svako ko prekrši njegove odredbe može da bude uhapšen, čak i bez naloga.

Nekoliko stotina naoružanih vojnika okružilo je parlament kako bi se navodno sprečilo glasanje o proglašenju vanrednog stanja, a lider Demokratske stranke Li Džae Mjung zamolio je građane da se okupe oko parlamenta i u njemu kako bi pomogli poslanicima da uđu unutra i završe sa glasanjem.