Zagađenje vazduha na Zapadnom Balkanu ugrožava i zdravlje i prijem u EU

Dok svet nastoji da smanji korišćenje fosilnih goriva, zagađenje u zemljama Zapadnog Balkana ostaje tvrdoglavo visoko zbog kućnih varijanti grejanja, zastarelih rudnika uglja, starih automobila i manjka novca da se sa ovim problemom uhvati u koštac.

To ugrožava javno zdravlje, ali i perspektivu za prijem u Evropsku uniju, piše danas agencija Rojters.

Ta agencija navodi da "relativno mali gradovi kao što su Beograd i Sarajevo, često dolaze na sam vrh liste najzagađenih u svetu".

Takvo stanje, piše Rojters, ima skupe posledice po zdravlje ljudi, a moglo bi i da naškodi šansama tih zemalja da se priključe Evropskoj uniji jer ona ima stroge standarde emisije zagađujućih "gasova staklene bašte".

"Na Zadnom Balkanu nema resursa za smanjivanje zagađenja vazduha", rekao je Rojtersu Mirko Popović, programski direktor NVO "Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu" (RERI) iz Beograda.

U Evropskoj uniji, neto-emisije "gasova staklene bašte" smanjena je za oko 40 odsto od 1990. godine, pod uticajem napora da se pređe na obnovljive izvore energije, navodi se u izveštaju Evropske komisije objavljenom u novembru.

Zemlje Zapadnog Balkana su obećale da će smanjiti emisiju tih gasova, ali su ekonomske nedaće usporile napredak.

Kosovo, za koje Rojters kaže da je jedno od najsiromašnijih u Evropi, više od 90 odsto struje dobija iz termocentrala na ugalj, a Svetska banka procenjuje da bi prelazak na proizvodnju struje iz drugih izvira koštao Kosovo 4,5 milijardi evra.

Uticaj zagađenja vidljiv je širom Zapadnog Balkana naročito zimi, piše Rojters.

Beograd je ove sedmice utonuo u smog, a Sarajevo leži u dubokoj kotlini iz koje zagađeni vazduh ne može da pobegne, pa je tako u utorak kvalitet vazduha tamo bio klasifikovan kao "opasan" što je najviši stepen zagađenja na svetu, pokazuej sajt IQAir.

U Skoplju stanovništvo nosi maske i često danima ne može da vidi snegom pokrivene vrhove obližnjih planina.

Stopa smrtnosti od zagađenja relativno je visoka - 114 na 100.000 ljudi u BIH i oko 100 na 100.000 i u Srbiji i u Crnoj Gori, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Rojters poređenja radi navodi da je u Nemačkoj stopa smrtnosti od zagađenja vazduha samo 45, a u Francuskoj svega 29 ljudi na 100.000 stanovnika.