Vukosavić (SANU): Srbija mora da sanira rudnike i deponije da bi se pridružila civilizovanom svetu
Srbija mora da sanira postojeće rudnike i deponije da bi mogla da se pridruži civilizovanom svetu, rekao je danas predsednik Odbora za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Slobodan Vukosavić.
"Treba sprečiti da Srbija postane stecište tuđeg otpada. Morali bi zabraniti rudarenje sa deponijama, sa ispuštanjem toksičnih voda i štetnih gasova u okruženje. Takvo rudarenje je nezamislivo u EU, ali se ono već sprovodi u istočnoj Srbiji i planira u dolini Jadra, u Bogatiću, Valjevu i na drugim mestima širom Srbije", rekao je Vukosavić za Betu.
Dodao je da resorno ministarstvo mora da obustavi sve pripreme za otvaranje novih rudnika sve dok se zemljište, vode i vazduh u Boru, Majdanpeku, Novom Pazaru, Zrenjaninu i celoj Srbiji ne dovedu u stanje kome svedočimo u Austriji, Norveškoj i Luksemburgu.
To, prema njegovim rečima, uključuje i oporavak ekološkog i hemijskog statusa vode u Borskoj reci, u kojoj danas nema ni bakterija, zaštitu voda u rekama kakve su Pek, Mlava, Drina, Kolubara, Morava, Jadar i druge od izlivanja kanalizacije, industrijskog i komunalnog otpada, plastičnih flaša i hemikalija, kao i unapređenje kvaliteta rečnih voda do nivoa podesnog za potrebe vodosnabdevanja.
"Drugačije postupanje bi pogoršalo postojeće stanje, obeshrabrilo druge zemlje da nas prime u svoje društvo, onemogućilo procese integracija i trajno isključilo Srbiju iz civilizovanog sveta", rekao je Vukosavić.
Jačaju nastojanja da se, kako je naveo, minerali pribavljaju u zemljama kakve su Kongo, Maroko i Srbija, gde se može rudariti na jeftin način, sa deponijama i sa ispuštanjem toksične prašine, vode ili čvrstih sadržaja u okruženje, uz devastirajuće efekte po zemlju, vodosnabdevanje i živi svet.
Nemački stručnjaci ukazuju da je, kako je rekao, rudarenje kakvo se planira u Srbiji neprihvatljivo na teritoriji EU, dok bi ekološki prihvatljivo rudarenje bilo znatno skuplje, što je uzrok prećutne politike EU da se primeni jeftino rudarenje u vanevropskim zemljama, čime se ekološki rizici izvoze iz EU u zemlje, kakva je Srbija.
Prema dosadašnjoj praksi, prihodi zemlje domaćina su, prema njegovim rečima, po pravilu neznatni, dok je uticaj na okruženje i stanovništvo poguban i često nepopravljiv.
Istakao je da klimatske promene i rast temperature utiču na vodosnabdevanje, ratarstvo, stočarstvo i na sav živi svet, a dodatnu opasnost predstavlja i nastojanje drugih zemalja da u Srbiju izvezu komunalni i drugi otpad koji ne žele da zadrže na svojoj teritoriji.
"Evropska industrija ima interes da Srbiju koristi kao sirovinsku bazu u kojoj bi se minerali pribavljali na jeftiniji način, uz deponije jalovine i otpada i uz ispuštanje voda na način koji prate devastirajući uticaji na životnu sredinu, što je nedopustivo i nezamislivo u zemljama EU", rekao je Vukosavić.
Naveo je da postoji zabrinjavajuća inicijativa da EU finansijski podrži rudarske kompanije, zainteresovane za rudarenje u Srbiji nauštrb voda, zemljišta, živog sveta i stanovništva.
Pobornici takvih pristupa ulažu, prema njegovim rečima, veliki napor u diskreditovanje svakog otpora lokalnog stanovništva.
Istakao je da je predstavnicima EU juče u parlamentu u Briselu prikazan film "Ne u mojoj zemlji:litijumske dileme u Srbiji", u kome se zalaganja srpskih aktivista zlonamerno i netačno predstavljaju kao antievropska, dok se autentičan otpor jednog evropskog naroda, devastirajućem rudarenju, predstavlja kao plod rada ruskih tajnih službi", rekao Vukosavić.
Ocenio je da, ukoliko ne budu raskrinkane neutemeljene insinuacije, može se dogoditi da se novac poreskih obveznika EU, namenjen smanjenju zavisnosti EU od Kine, usmeri ka kompaniji kakva je Rio Tinto, čiji je najveći pojedinačni akcionar kineska kompanija.
"Podrška koju EU pruža autokratskom režimu u Srbiji, neosetljivost EU na probleme životne sredine u Srbiji kao i spremnost da se dopuste devastirajući efekti jeftinog rudarenja mogu stvoriti ozbiljnu sumnju u dobre namere EU", rekao je Vukosavić.
Dodao je da se ti nepovoljni procesi nadovezuju na rast desnice u zemljama EU kao i na regresiju u nacionalizam, što može ozbiljno ugroziti evropsku "građevinu".
Naglasio je da, pored ugrožavanja EU-integracija postoji opasnost i da se Srbija pretvori u zemlju, prekrivenu rudnicima, deponijama i otpadom i uz to bude izložena klimatskim promenama.
Usled ekstremnih padavina u kratkim periodima, učestale su poplave, ali i sve duži intervali letnje suše usled izmeštanja padavina iz vegetativnog dela godine, a sve su snažnije i oluje sa gradom.
Naveo je da je proklamovani cilj "zelene agende" očuvanje životne sredine i klime, smanjenje emisija ugljen-dioksida (CO2) i zamena fosilnih goriva.
Vukosavić je rekao da putevi ostvarivanja "zelene agende" uključuju i električne autmobile, baterije za skladištenje električne energije, solarne elektrane i vetroelektrane.
Takva rešenja, prema njegovim rečima, zahtevaju velike količine kritičnih minerala, koji su slabo zastupljeni u litosferi i do kojih se sve teže dolazi.
"Recikliranje minerala zahteva znatne količine energije i veoma često je neizvodljivo jer tehnička rešenja 'zelene agende' nisu projektovana tako da se olakša recikliranje", rekao je Vukosavić.
Alternativa je, kako je naveo, pribavljanje minerala putem rudarenja i prerade rude, ali taj put zahteva značajan utrošak energije, prevashodno iz fosilnih goriva, a u slučaju jeftinog rudarenja po ugledu na RTB Bor i projekat "Jadar", ono nanosi neprihvatljivu štetu ljudima i prirodi.
Prema njegovim rečima, povećanje prosečne globalne temperature i rast utroška fosilnih goriva pokazuju da su ukupni efekti dosadašnjih mera "zelene agende" bili nedovoljni.
Brojne, kako je rekao, odluke "zelene agende" doneli su političari pod uticajem profitno motivisanog krupnog kapitala, uz nedovoljan uticaj objektivnih stavova nezavisnih stručnjaka, uz prekomerno oslanjanje na zakone tržišta i uz zanemarivanje zakona fizike.
Vukosavić je ocenio da postoje tehnologije rudarenja sa manjim uticajem na okruženje, ali su one za sada znatno skuplje od rešenja, primenjenih u RTB Bor i planiranih za projekat eksploatacije litijuma u Jadru.
Interes EU, kako je naveo, da u Srbiji nađe svoju sirovinsku bazu proizilazi iz činjenice da bi dugoročan oslonac EU na tekuće snabdevanje sirovinama iz Kine doveo EU ekonomiju u nezavidan položaj, što je ujedno glavni pokretzač kampanje preumljavanja građana Srbije kako bi se privoleli da žrtvuju svoj životni prostor zarad jeftinog rudarenja.
"Vodeće rudarske kompanije su prevashodno sarađivale sa zemljama u kojima postoji visok koruptivni potencijal, nefunkcionalne institucije i gde su autokratske vlasti spremne da sklope sporazum o rudarenju koji uništava prirodu i ugrožava stanovništvo", rekao je Vukosavić.
Prema njegovim rečima rastući otpori stanovništva jeftinom i ekološki štetnom rudarenju bili su uzrok oružanih sukoba i građanskih ratova, što je ugrožavalo dugoročnu sigurnost snabdevanja mineralima.
Dodao je da bezizlazan položaj lokalnog stanovništva, prepuštenog globalnim predatorima i korumpiranim lokalnim vlastima može lako dovesti do novih sukoba, na štetu svih zainteresovanih strana.
"Nebriga prema životnoj sredini u Srbiji i podrška nedemokratskim vlastima urušava poverenje građana u EU, od čega mogu profitirati svi drugi, osim EU i Srbije", rekao je Vukosavić.
Razvoj novih tehnologija, prema njegovim rečima, mora uključiti rešenja koja koriste minerale, izdašno zastupljene u zemljinoj kori i lako dostupne, dok dugoročna održivost snabdevanja mineralima iz zemalja trećeg sveta zahteva da se zabrani rudarenje u naseljenim oblastima, na poljoprivrednom ili šumskom zemljištu, kao i u blizini vodonosnih sistema.
Lokalnom stanovništvu svake zemlje koje, kako je rekao, pristaje da bude sirovinska baza, mora se ponuditi pravedan udeo u prihodima i pravo na čist vazduh, vodu i zemlju.
Vukosavić je rekao da bi, pre planiranja novih rudarskih projekata u zemljama trećeg sveta, stanje njihovog zemljišta, voda i vazduha trebalo poboljšati i održavati na nivou najboljih primera u zemljama koje će preuzeti i koristiti minerale.
