Nenadić: Borba protiv korupcije nije prioritet ni izvršne ni zakonodavne vlasti u Srbiji

Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić izjavio je danas, nakon saopštavanja da je Srbija, osmu godinu zaredom, nastavila pad na globalnoj listi zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru, da borba protiv korupcije nije prioritet ni izvršne ni zakonodavne vlasti u Srbiji.

On je na predstavljanju Indeksa percepcije korupcije za 2024. godinu kazao da su u velikoj meri preporuke za borbu protiv korupcije koje se daju Srbiji godinama iste, ali da se stanje ne menja.

Govoreći o razlozima loših rezultata Srbije na listi Indeksa percepcije korupcije, on je naveo da je dovoljno pogledati ekspoze premjera u ostavci Miloša Vučevića koji je umesto plana šta će Vlada Srbije uraditi po pitanju borbe protiv korupcije, naveo samo niz podataka o ranijim hapšenjima po pitanju koruptivnih radnji i poneki slogan o nastavku nulte tolerancije u borbi protiv korupcije, ali bez konkretnog sadržaja.

Nenadić je istakao da Transparentnost Srbija kao najveću prepreku za efikasnije suzbijanje korupcije u Srbiji vidi neadekvatan rad tužilaštva.

"Tužioci ne ispituju proaktivno slučajeve korupcije, čak i u slučajevima kada imaju dovoljno materijala, na šta ukazujemo nekoliko godina. Trebaju nam tužioci koji će reagovati brzo, adekvatno i baviti se svim javno iznetim i dokumentovanim sumnjama", rekao je Nenadić.

Dodao je da su listi glavnih preporuka, pored proaktivnog tužilaštva, nalaze i institucije koje rade svoj posao, kao i transparentni procesi ugovaranja i donošenja odluka.

On je naveo i da bi EU u podsticanju antikorpcijskih reformi u Srbiji trebalo da promeni način praćenja.

"Napredak u borbi protiv korupcije se meri ako je povećan broj optužnica i presuda za slučajeve korupcije, ali bi za Srbiju pravo rešenje bilo da se prati i da li postoji dokumentovanje sumnji na korupciju, pogotovo ako su uključeni visoki zvaničnici, a da tužilaštvo nije preduzelo istražne radnje", objasnio je Nenadić.

Dodao je da se kao preporuka ponavlja i to što nema sistemskog praćenja šta se radi po pitanju uzbunjivača, odnosno šta se peduzima po njihovim prijavama.

"To obeshrabruje veći broj građana da se koriste tim mehanizmom borbe protiv korupcije", kazao je on.

Nenadić je kazao i da se nastavlja praksa da se otvoreno krše postojeća antikorupcijska pravila kada su u pitanju javna preduzeća i javna uprava.

"Javni resursi i dalje nisu zaštićeni, a proces odlučivanja se ne odvija u onim institucijama koje su za to nadležne", rekao je on.

Podsetio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre par meseci najavio veliki broj postupaka u borbi protiv korupcije do kraja marta, ocenivši to kao loše, jer nije nadležan da se bavi takvim pitanjima i da najavljuje krivične istrage.

"Bilo bi loše i da su javni tužioci najavili to, jer bi to značilo da oni i policija imaju u fiokama materijal za krivično gonjenje, a da iz nekog razloga ništa nije preduzimano", kazao je Nenadić.

Istakao je da borba protiv korupcije nije ad hok stvar.

"Srbija ima institucionalizovanu strukturu organa koji imaju zadatak da otkrivaju. To su tužilaštvo – četiri viša i Tužilaštvo za organizovani kriminal i nema nikakvog opravdanja da se u takvoj organizacionoj strukturi borba protiv korupcije odvija u nekakvim kampanjama", rekao je Nenadić.

Dodao je da kada je reč o političkoj korupciji nema značajnih promena u odnosu na prethodnu godinu, "iako su neke morale da se dese u kontekstu preporuka ODIHR-a i GRECO-a".

"Trebalo je da se dese promene koje se odnose na lobiranje, da ono bude u potpunosti osvetljeno, ali ništa nije učinjeno. Trebalo je da se obuhvate i oni neformalni pokušaji uticaja na donošenje propisa", kazao je Nenadić.

Naveo je da je bilo i preporuka koje idu u pravcu smanjivanja mogućnosti za zloupotrebu administrativnih resursa, odnosno funkcionerske kampanje.

"Trebalo bi dopuniti i Strategiju za borbu protiv korupcije, ali i usvojiti Akcioni plan za period od 2026. do 2028. godine", kazao je Nenadić.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije trebalo bi da neizostavno postupa po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, a ne da ih odbija "iz najnemogućijih razloga", kao i da objavljuje dokumenta u otvorenom formatu.

Nenadić je kao primer naveo Sloveniju koja više od 20 godina ima portal na kome može da se vidi svaki evro koji je potrošen, kome je dat, za koju namenu i izvor sredstava.

"Srbija to može takđe da napravi jer raspolađe takvim bazama podataka, ali takve podatke ne objavljuje", kazao je on.

Smatra i da javna preduzeća i ona u državnoim vlasništvu treba da se objavljuju više dokumenata o svom radu.

Potrebno je i da se, kako je dodao, znatno veći broj postupaka javnih nabavki podvrgne nadzoru od strane Kancelarije za javne nabavke, budžetske inspekcije, Komisije za zaštitu konkurencija.

"Bitno je da se kod infrastrukturnih projekta od javnog značaja zna na osnovu čega se donose odluke, a ne kao što imamo situaciju u Programu ekonomskih reformi, koje je donelo Ministarstvo finansija, da se kaže kako se projekti sprovode u okviru Programa 'Skok u budućnost - Srbija 2027', a kad smo se obratili Vladi Srbije dobili smo odgovor da taj program ne postoji. Tako imamo reforme koje se sprovode na osnovi programa koji ne postoji, bez mogućnosti učešća građana da utiču na to kakve će se odluke doneti, kakvi će biti prioriteti", rekao je Nenadić.

Na pitanje na šta se misli o preporuci da se bezbednim kanalima prijavljuju nepravilnosti, Nenadić je kazao da je ta preporuka povezana sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača i da su bezbedni kanali za komunikaciju najčešće nekakva tehnološka rešenja, odnosno aplikacija preko sajta koja garantuje određeni stepen sigurnosti da neće biti otkriven identitet osobe koja se obraća državnom organu, ako ta osoba to ne želi.

"Ima na sajtu Republičkog javnog tužilaštva jedan poziv i piše - prijavi korupciju. Verujem da je postavljen sa dobrom namerom. Ja sam lično probao nekoliko puta da li radi, nisam podnosio nikakvu prijavu nego sam samo postavljao pitanje 'molim vas za potvrdu da ovo radi' i nisam dobio odgovor", kazao je on.

Ponovio je da tužilaštvo jeste organ koji je direktno nadležan za gonjenje krivičnih dela korupcije.

"U okviru preporuke - Uspostavljanje bezbednih kanali za prijavljivanje nepravilnosti u vezi sa zloupotrebom javnih resursa, korišćenjem javne funkcije i izbornim postupkom i njihova promocija od strane državnih organa - to znači da svi oni organi, koji su nadležni za te oblasti treba da uspostave takve kanale komunikacije. Neki od njih su to i učinili, ali svakako ti mehanizmi nisu provereni i nisu promovisani", naveo je Nenadić.

Ocenio je da je potrebno da se donese odluka da se uspostavi takav kanal, zatim da se proveri da li on radi i na kraju da ga promovišu državni organai koji su ga uspostavili, kako bi ljudi shvatili da će to imati smisla.

Na pitanje u kojoj meri je pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu uticao na rezultat Indeksa percepcije korupcije, Nenadić je kazao da na takve indekse vrlo malo ili ni malo ne utiču pojedinačni događaji, kao i da je to razlika između istraživanja indeksa te vrste i istraživanje javnog mnjenja koja se rade među građanima.

"Indeks percepcije korupcije se vrlo sporo menja. Imali smo deceniju stagnaciju i sad imamo trend pada, vrlo je primetno da se, bilo koji konkretan događaj, ne odražava na taj način. Nadamo se da će se skor popraviti, kao rezultat nekih sistemskih mera, nekih sistemskih unapređenja, uverljivih mera od strane vlasti", kazao je on.

Dodao je da je reakcija vlasti po pitanju transparentnosti u vezi sa padom nadstrešnice bila je objavljivanje dela dokumenata u vezi sa rekonstrukcijom, ali je istakao da bitni finansijski podaci u vezi sa tim projektom i dalje nedostaju.

"Kao adekvatna reakcija Vlade Srbije izostala je promena generalne prakse, nedovoljne transparentnosti i pri samom odabiru partnera države, ali i u vezi sa realizacijom tih ugovora. Mi smo videli da je objavljen veliki broj dokumenata, ali nismo videli da je promenjena praksa u vezi sa svim drugim mnogobrojnim projektima na koje Srbija troši milijarde evra", kazao je Nenadić.

Izvršna direktorka Transparentnost Srbija Bojana Medenica je kazala da ni jedno od izvornih istraživanja ne obuhvata period novembar 2024. godine.

"Nažalost, ekspertima i poslovnim ljudima koji su odgovarali na pitanja taj momenat nije bio uključen, sa sigurnošću možemo da kažemo, da tragedija u Novom Sadu nije mogla da utiče na mišljenja, ali ne znači da reakcija neće iduće godine biti", kazala je ona.

Srbija je u globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru za 2024. godinu imala Indeks percepcije korupcije 35, čima je zauzela 105. poziciju, od 180 zemalja, što je najlošije od 2012, otkako se primenjuje sadašnja metodologija rangiranja, rečeno je na predstavljanju izveštaja.

Prema rezultatima globalne mreže Transparensi Internešenel, Srbija ima za jedan poen lošiji indeks i za jedno mesto lošiju poziciju nego prethodne godine.

Rangirano je 180 zemalja i teritorija, na skali gde je mogući raspon ocena od 0 do 100, dok se u praksi kreće između osam (Južni Sudan) i 90 (Danska).

Srbija je ove godine deli 105. poziciju sa Ukrajinom, a od zemalja regiona samo je Bosna i Hercegovina lošija od Srbije, sa indeksom 33.

Albanija, sa kojom je Srbija pre dve godine godine poziciju, sada ima indeks 42, Severna Makedonija 40, Mađarska 41, Bugarska 43, a Crna Gora i Rumunija 46, dok Hrvatska ima indeks 47. Kosovo, koje se zasebno rangira, ima skor 44.

Unutar bivše SFRJ, i dalje je najbolja plasirana Slovenija sa indeksom 60, za četiri poena bolje nego prošle godine.

Navedeno je i da je pozicija Srbije, u odnosu na broj rangiranih zemalja, najlošija od 2005. godine, kada je Srbija i Crna Gora bila na 97. mestu od 158 rangiranih.