Marta Kos na debati u EP o krizi u Srbiji: Nije na EU da se meša u unutrašnja pitanja

BETAPHOTO/European Commission/Xavier Lejeune

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je danas na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta (EP) u Strazburu da nije na Evropskoj uniji (EU) da se meša i da interveniše u unutrašnja pitanja Srbije, već da joj pruži pomoć u sprovođenju reformi na putu ka pridruživanju Uniji.

Na kraju debate u EP o političkoj krizi u Srbiji, Kos je rekla da višemesečne studentske proteste vidi kao mogućnost da Srbija napreduje na evropskom putu, navodeći da srpska vlast treba da sprovede reforme na koje se obavezala.

"Nije na EU da se meša i interveniše u unutrašnja pitanja zemalja kandidata, ali na nama je da im pružimo pomoć na putu ka EU. U našem je interesu da uvedemo demokratsku Srbiju u evropsku porodicu, a to je želja i srpskih studenata koji protestuju", kazala je Kos na kraju debate, održane na zahtev poslaničkih grupa Socijalisti i demokrate, Obnovimo Evropu i Zeleni, kojem se naknadno priključila i Evropska narodna partija.

Kos je navela da EU nije samo zajedničko tržište, nego zajednica vrednosti koja poštuje ljudska prava, slobodu medija i pravnu državu.

"I to je u srži procesa proširenja i u sprovođenju svih obaveza koje se prihvate tokom pregovora. Ne može se ostati na rečima, nego se mora pokazati i delima. Imamo niz instrumenata da pomognemo Srbiji kao kandidatu za članstvo u Uniji i koristićemo sve alate koje imamo na raspolaganju kako bi se vlast pozabavila problemima i ispunila obaveze prihvaćene na evropskom putu", rekla je Kos.

Predstavnik poljskog predsedavanja Savetu EU Adam Šlapka (Szlapka) rekao je na kraju debate da će nastaviti da pomno prate dešavanja u Srbiji.

"Pravna država, vladavina prava i osnovna ljudska prava su glavne vrednosti EU. Sprovođenje demokratske transformacije je uslov za napredak Srbije ka EU", kazao je Šlapka.

Ranije, na početku današnje debate u EP o političkoj krizi u Srbiji, Kos je rekla da je EU zabrinuta zbog incidenata na protestima u Srbiji, da očekuje brze istrage tih napada i da raspirivanje mržnje ne može biti rešenje.

Kos je kazala da EU od svih zemalja kandidata za članstvo očekuje da poštuju evropske vrednosti poput slobode okupljanja i da se "ne sme tolerisati nikakvo nasilje".

"Neprihvatljivo je objavljivanje ličnih podataka demonstranata, to treba da istraže nadležni organi. Takođe, na putu ka EU nema mesta za širenje dezinformacija i za neprijateljsku retoriku protiv EU i njenih građana i evropskih predstavnika", navela je Kos.

Evropska komesarka je rekla da je u Srbiji važno stvoriti uslove za inkluzivni dijalog, u kojem će učestvovati civilno društvo, profesori, studenti i druge grupe kako bi bio postignut konsenzus o pitanjima koja se tiču budućnosti Srbije.

Dodala je da upravo put ka EU nudi rešenja za neke od zahteva demonstranata u Srbiji, navodeći da će reforme na evropskom putu osnažiti borbu protiv korupcije, osigurati nezavisnost pravosuđa i odgovornost institucija i transparentnost javnih nabavki.

"Ako te reforme budu sprovedene, od toga će koristi imati svi građani Srbije i ona će postati članica EU. Lideri Srbije su više puta rekli da će sprovesti te reforme", rekla je Kos i dodala da Unija traži od Srbije i usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Šlapka je na početku debate ukazao da je Srbija preuzela obaveze kada je reč o poštovanju vrednosti EU - ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava.

"Svi treba da imaju pravo na slobodu okupljanja i udruživanja i to na svim nivoima. Treba se pozabaviti incidentima nad demonstrantima. Savet će nastaviti da prati situciju u Srbiji", kazao je Šlapka.

Tokom debate, izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula rekao je da rešenje za političku krizu u Srbiji ne mogu da budu neutemeljene optužbe srpskih vlasti za spoljno mešanje i da novim izborima, ako do njih dođe, treba da prethodi reforma izbornog sistema u skladu s preporukama Saveta Evrope.

Picula je kazao da su razlozi višemesečnih demonstracija u Srbiji povezani sa stanjem vladavine prava, poštovanjem demokratskih standarda i finansijske transparentosti.

"U Srbiji svedočimo političkoj krizi, koja zahteva politička rešenja. Ta rešenja ne mogu da budu ni neutemeljene optužbe za spoljno mešanje ni proterivanja građana Evropske unije", kazao je Picula, misleći na nedavno privođenje i proterivanje iz Srbije učesnika radionice za nevladine organizacije u organizaciji Erste fondacije.

Picula, poslanik grupe Socijalisti i demokrate u EP, dodao je da rešenje za krizu u Srbiji nije ni "oportunistička interpretacija stabilnosti potpomogunta evropskim novcem za infrastrukturne projekte uz manjak kritičnosti za stanje demokratije".

"Izveštaji Evropske komisije (o Srbiji) ukazuju na probleme, ali neki evropski lideri hvale napredak (Srbije). Ako kredibilnom politikom proširenja želimo nove članice, treba da više evropskih sredstava preusmerimo u jačanje demokratskih institucija i pravosuđa. EU odavno nije samo zajedničko tržište, nego i zajednica demokratskih vrednosti", naveo je evroposlanik Socijaldemokratske partije Hrvatske.

Davor Ivo Štir, predstavnik konzervativne Evropske narodne partije, rekao je da studenti u Srbiji imaju pravo na mirne proteste, navodeći da je to osnovno demokratsko pravo koje se ne sme umanjivati.

"Studentski protesti su najveće demonstracije od pada režima Slobodana Miloševića. Vlasti treba da garantuju transparentost i odgovornost i treba da povrate poverenje građana u državne institucije", kazao je Štir, evroposlanik Hrvatske demokratske zajednice.

Štir je naveo da su mere kojima se gradi poverenje od ključne važnosti za dijalog u Srbiji "koji će dovesti do pluralističkog i slobodnog društva, do slobode medija i nezavisnog pravosuđa, uz poštovanje vladavine prava".

Austrijski evroposlanik iz grupe Socijalisti i demokrate Andreas Šider izjavio je da je srpski predsednik Aleksandar Vučić postavio novi "žalosni rekord" jer je Srbija među tri najkorumpiranije zemlje u Evropi.

Šider, član posmatračke misije EP na izborima u Srbiji u decembru 2023. godine, rekao je da građani koji protestuju u Srbiji "nisu huligani, već mirno demonstriraju i traže vladavinu prava".

"Iako je reč o mirnim protestima, dolazi do nasilnog suzbijanja od policije. To potiče od Vučića i tome treba stati u kraj. Vučić je ponovo postavio žalosni rekord - Srbija je među tri najkorumpiranije zemlje u Evropi. To je ono što obični ljudi i studenti u Srbiji više ne žele, a ne želimo ni mi", naveo je Šider.

Hrvatski evroposlanik iz grupe Zeleni Gordan Bosanac rekao je tokom debate da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen napravila "kardinalnu grešku" kada je krajem oktobra u Beogradu rekla da je Srbija jedna od najnaprednijih zemalja u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) i da je posvećena sprovođenju reformi, posebno u oblasti vladavine prava i demokratije.

"Demonstranti u Srbiji su digli glas zbog dubokih problema sa vladavinom prava i demokratijom. Kako je moguće da je Fon der Lajen napravila tako kardinalnu grešku i nanela veliku štetu proširenju EU jer je potpirila opravdane sumnje veklikog dela građana Srbije u EU, podržavši krivu stranu", kazao je Bosanac, evroposlanik stranke Možemo.

Evropskoj komesarki za proširenje Marti Kos, koja je govorila na početku debate, Bosanac je rekao da "sada nije vreme za inkluzivni dijalog sa autokratom", već da je "ključno da pruži jasnu i glasnu podršku studentima" u Srbiji.

"I vi i ja znamo da ne bi bilo ove krvi pod ruševinama novosadske autobuske stanice da je bilo sve po zakonu. Srbija nije samo Vučić, EU nije samo Fon der Lajen, ima nas i s jedne i s druge strane zida koji ne damo da nam lome bagrenje", rekao je Bosanac, aludirajući na pesmu Đorđa Balaševića.

Evroposlanik Tomislav Sokol iz Evropske narodne partije rekao je da demonstracije u Srbiji predstavljaju "pobunu raznih društvenih grupa koje u današnjoj Srbiji ne vide perpsketivu" i dodao da su problemi u toj zemlji "mnogo dublji" od Vučića i Srpske napredne stranke.

"Problemi u Srbiji vuku korene iz toga što ta zemlja nikad nije prihvatila odgovornost za sopstvene promašaje u prošlosti. Tek kada svi slojevi srpskog društva shvate da od nekakve balkanske hegemonije nema ništa i da je uloga regionalne sile obična iluzija, moći ćemo da govorimo o ozbiljnoj evropskoj perspektivi za Srbiju", naveo je Sokol, evroposlanik Hrvatske demokratske zajednice.

Slovenački evroposlanik iz grupe Zeleni Vladimir Prebilič rekao je da se mladi u Srbiji "hrabro bore" za vrednosti demokratije, vladavine prava i ljudskih prava, na kojima se temelji EU.

"Bore se protiv sistemske korupcije, žele državu koja će poštovati demokratska prava. Tragedija u Novom Sadu je potresla srpsko društvo, Evropa ne sme da ćuti, već da apeluje na srpske vlasti da se učvrste demokratski temelji. Srpski narod zaslužuje evropsku budućnost, ali nedostaju konkretna dela srpskih vlasti", kazao je Prebilič.

Lukas Furlas (Loucas Fourlas), novi šef Delegacije Evropskog parlamenta u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje (POSP) između EU i Srbije, rekao je tokom debate da je Srbija "jedan od stubova stabilnosti na Zapadnom Balkanu i deo evropske porodice".

"Mi smo tu da pomognemo za sve probleme i izazove, srpski narod zna šta treba da učini da Srbija postane članica EU i mi ćemo im u tome pomoći", kazao je Furlas, poslanik Evropske narodne partije.