Iz agencije očekuju kontinuitet u vođenju ekonomske politike Srbije, što bi trebalo da očuva poboljšanja u kreditnom rejtingu zemlje, koja su već reflektovana u pozitivnim izgledima za rejting "BB+".
Navedeno je da brza procena BDP-a Srbije za prvi kvartal 2025. godine, koja pokazuje rast od dva odsto u odnosu na prethodnu godinu, ukazuje na izraženo usporavanje privrednog rasta, koje su ranije najavljivali pokazatelji visoke frekvencije.
"Ovi pokazatelji su ukazivali na usporavanje industrijske proizvodnje, stabilizaciju u maloprodaji i slabljenje ekonomske klime, naročito u sektoru usluga tokom ove godine", navodi se u izveštaju Agencije Fič.
Istakli su da je neto trgovina bila jedan od faktora usporenog rasta u prvom kvartalu 2025. godine, s obzirom na to da je izvoz opao za 1,6 odsto izraženo u američkim dolarima, dok je uvoz porastao za 8,7 odsto.
Međutim, dodali su, to verovatno ne objašnjava u potpunosti slabiju dinamiku rasta.
"Detaljan prikaz doprinosa pojedinih komponenti BDP-u za prvi kvartal, koji se očekuje početkom juna, trebalo bi da pokaže u kojoj meri trendovi koje beleže pokazatelji visoke frekvencije odražavaju domaća, a ne samo globalna dešavanja", naveli su iz Fiča.
Podsetili su da je Fič već u martu smanjio prognozu realnog rasta BDP-a Srbije za 2025. godinu sa 4,2 odsto (koliko je bilo u januarskom pregledu rejtinga) na 3,8 odsto, zbog pogoršanog spoljnog okruženja.
Ukoliko se potvrde podaci iz prve procene BDP-a za prvi kvartal, to bi moglo dodatno ugroziti ovu prognozu, posebno imajući u vidu ozbiljnu eskalaciju globalnog trgovinskog rata, koji znatno slabi ekonomske izglede na globalnom i evrozonskom nivou.
"Spoljni finansijski oslonci Srbije ostaju jaki, sa deviznim rezervama na nivou od 31,6 milijardi evra", dodali su iz Fiča.
Ipak, kako su naveli, rezerve su se smanjile za 894 miliona evra u prvom kvartalu 2025. godine, a Narodna banka Srbije (NBS) je neto prodala 955 miliona evra usled povećane tražnje za devizama, što je rezultat kombinacije domaće i spoljne neizvesnosti, kao i sezonskih pritisaka na srpski dinar.
Iz Fiča su naveli da su protesti, izazvani urušavanjem nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu prošle godine, kada je poginulo 16 ljudi, trajali duže i bili su rasprostranjeniji nego što su u toj agenciji očekivali, kao i u poređenju sa prethodnim demonstracijama protiv vlasti.
"Ipak, oni su i dalje uglavnom vođeni od strane studenata i fokusirani su na percepciju centralizacije moći i korupciju, a ne na ekonomsku politiku. Zbog toga trenutno smatramo da je malo verovatno da će dovesti do značajnijih promena", istakli su iz Fiča.
Napomenuli su i da su sledeći redovni parlamentarni i predsednički izbori, planirani za 2027. godinu, ali se, kako su dodali, vanredni izbori ne mogu isključiti, pogotovo što je predsednik Aleksandar Vučić nedavno nagovestio mogućnost da se izbori održe već 2026.
Macut, lekar i akademik bez prethodnog političkog iskustva, imenovan je od strane Vučića, a sastav nove vlade jasno ukazuje na kontinuitet u vođenju makroekonomske politike, budući da su nekoliko ministara, uključujući i one zadužene za ekonomsku politiku, ponovo imenovani na svoje prethodne funkcije, napisali su u izveštaju.
Dolazak nove vlade je u skladu sa stavom agencije Fič iz januarskog izveštaja o kreditnom rejtingu, prema kojem bi uticaj trenutne političke situacije na makroekonomsku politiku trebalo da bude ograničen.
Dosadašnja politika uključuje dosledno vođenje fiskalne politike i podržava snažan privredni rast zasnovan na investicijama, rast međunarodnih rezervi i povećanje BDP-a po glavi stanovnika u odnosu na median zemalja sa rejtingom "BB".
Ključne politike uključuju plan "Skok u budućnost – Ekspo Srbija 2027", koji ima za cilj da podstakne investicioni rast, i fiskalnu politiku zasnovanu na programu sa MMF-om, koji podržava dodatno smanjenje javnog duga na srednji rok, čak i uz povećanje kapitalnih izdataka.
Stabilan rast je omogućio skoro 80 odsto povećanje BDP-a po glavi stanovnika izraženog u američkim dolarima u periodu od 2018. do 2024. godine, naveli su iz Fiča, preneo je Danas.
