U fabrici u kojoj je Oskar Šindler spasavao Jevreje od nacista otvoren muzej

Vesti | 12.05.2025 | 14:50

U staroj fabrici u mestu Brnjenec na istoku Češke, gde je nemački biznismen Oskar Šindler tokom Drugog svetskog rata spasio 1.200 Jevreja, podignut je Muzej preživelih u Holokaustu.

Ovu fabriku štofova, udaljenu oko 160 kilometara od glavnog grada Praga, nacisti su preuzeli 1938. godine i pretvorili u koncentracioni logor.

Otvaranje Muzeja preživelih u Holokaustu i istorije Jevreja u ovom delu Evrope poklopilo se sa 80. godišnjicom završetka Drugog svetskog rata.

Iza otvaranja muzeja stoji epidemiolog i pisac Danijel Lu-Ber (Daniel Löw-Beer), čiji su preci ovu fabriku 1854. godine pretvorili u jednu od najvažnijih predionica vune u Evropi.

Muzej je smešten u delu renovirane predionice, a postavka prikazuje istoriju Šindlera i njegove žene Emili, kao i porodice Lu-Ber i drugih iz ovog područja, sa svedočenjima preživelih u Holokaustu.

"To je jedinstveno mesto za se preživele. Želimo da čujemo njihove priče i podstaknemo ljude da formiraju sopstveno mišljenje", rekao je Lu-Ber.

Ostatak kompleksa i dalje čeka renoviranje, a tu se nalaze Šindlerova bivša kancelarije, gde gradske vlasti planiraju da uspostave informativni centar, kao i barake SS jedinica, koje bi takođe bile izložbeni prostor.

Muzej trenutno nije otvoren svakog dana, već radi po dogovoru, uglavnom za školske ekskurzije.

Oskar Šindler rođen je u obližnjem gradu Svitavi, u to vreme sa pretežno nemačkim, kao i jevrejskim stanovništvom.

Posle izbijanja rata, on se preselio u Krakov, gde je bio na čelu fabrike municije i imao dobroćudan odnos prema jevrejskim radnicima.

Dolaskom Crvene armije 1944. godine, Šindler je napravio listu Jevreja koji treba da se premeste u fabriku u Brnjenecu, a takođe je spasio i 300 žena koje su tokom transporta preusmerene na logor Aušvic.

Šindler je, po završetku rata, od preživelih Jevreja dobio prsten napravljen od zlata ukradenog iz njihovih zuba tokom progona.

Njegova supruga Emili takođe je spasila više od 100 jevrejskih zatvorenika koji su stigli na obližnju železničku stanicu u zapečaćenim stočnim vagonima u januaru 1945. godine.

Oskar i Emili Šindler proglašeni su 1993. godine za Pravednike među narodima, a ovo odlikovanje dodeljuje se onima koji su tokom rata spasavali Jevreje od Holokausta.

Rad Oskara Šindlera opisuje se i u filmu Stivena Spilberga "Šindlerova lista", nagrađenog Oskarom.