Arheološki lokaliteti iz Srbije, Španije, Italije i Slovenije uskoro u video-igri Majnkraft

Arheološko nalazište Viminacijum kod Kostolca, antička luka Ostia Antica u Italiji, Casa di Arabe u Španiji i Rimska vila u slovenačkoj Izoli uskoro bi, u cilju približavanja posebno mlađoj publici, generaciji Alfa rođenoj nakon 2011. godine, trebalo da se nađu u popularnoj video-igri "Majnkraft" (Minecraft).

Viša naučna saradnica na Arheološkom institutu Jelena Anđelković-Grašar rekla je agenciji Beta u Evropskoj kući, gde su promovisani projekti koji se sprovode u okviru projekta "Zeleno nasleđe" programa "Kreativna Evropa", da najnovije generacije ne komuniciraju više ni na društvenim mrežama, već putem "Diskorda" (Discord) u virtuelnom svetu video-igara.

"Nama je jedini način da dopremo do te generacije sa nekom kvalitetnom porukom kroz video igre. Zato smo se odlučili za Majnkraft, jer Majnkraft nema oružje, nema pucnjavu, nije nasilan. On je duboko edukativan i on baš uči jako često o toj održivosti u prirodi. Zato mi hoćemo da prenesemo i Viminacijum, i Ostiju, i ove naše objekte kulturnog nasleđe u taj virtuelni svet Majnkrafta", rekla je Anđelković-Grašar.

Kazala je da kao partnera imaju italijanski "Makers Camp", koji radi na razvijanju video-igara, ali dodala da nije ideja da oni sami stvore Majnkraft svet, već da žele da to kokreiraju sa mladima.

"Mi sad ulazimo u jedan proces radionica i pravljenja pilot-programa, gde ćemo mlade da pozovemo da nam kažu kako da napravimo igricu. Mi ćemo tehnički da je obezbedimo, mi kao stručnjaci iz oblasti nasleđa reći ćemo šta su prave i tačne informacije, da ne fingiramo istoriju. Ali, kreativnost nije na nama. Dozvoljavamo da kreativnost svaka ta mlada generacija, ponaosob iz država koje su članice našeg konzorcijuma, doprinese da bi taj Majnkraft svet bude što bliži toj mladoj generaciji", dodala je ona.

Navela je da Arheološki institut 20 godina upravlja Viminacijumom i da često imaju đačke posete, ali da deci te uobičajene ture nisu veoma interesantne.

"Mladi vole promene, njima je glavni pokret palcem, oni skroluju, i njima informacija mora da bude brza, tačna, precizna, da na interesantan način dopre do njih. Vi nemate tu mnogo vremena za elaborate, morate da naučite da budete koncizni, ali isto tako zanimljivi, jer neće isto taj mladi čovek da vas pročita, čak iako ste kratki, već morate da budete efektni", kazala je Anđelković-Grašar.

Dodala je da su u projektu "Zeleno nasleđe" obuhvaćeni ti različiti primeri kulturnog nasleđa od rimske, do arapske kulture, upravo kako bi pokazali kako klimatske promene i različiti efekti utiču na kulturno nasleđe.

"Mi želimo da vidimo i koji su to metodi konzervacije koji mogu da se primene, ne bi li učinili to naše nasleđe postojanijim, otpornim na klimatske promene, ali isto tako neodvojivim delom prirodnog nasleđa, jer većina tih arheoloških parkova ne može, i ne treba, da opstaje bez prirodnog nasleđa koje ga okružuje", rekla je Anđelković-Grašar.

U Evropskoj kući u Beogradu, predstavljen je i projekat "DAH" teatra koji je, prema rečima koosnivačice tog teatra Jadranke Anđelković posvećen drveću kao jednom od osnovnih elemenata klimatskog balansa.

Anđelković je kazala da je ceo projekat krenuo od njihove ideje "Drveće koje pleše", a koji je u međuvremenu prerastao u evropski projekat "Trees", čiji je cilj podizanje ekološke svesti kroz scenske umetnosti.

Dodala je da to podrazumeva kreiranje predstava o drveću, zajedno sa drugim partnerskim zemljama iz Evrope, među kojima su Nemačka, Španija, Holadija, Grčka, Irska i druge.

Koosnivačica "DAH" teatra Dijana Milošević dodala je da se njihova predstava, na koju je ulaz besplatan, najčešće igra u Studentskom parku, ali da je igrana i u Botaničkoj bašti i drugim mestima na koja su bili pozvani.

"Svaka zemlja (koja učestvuje u projektu) ima isti problem - a to je problem uništavanja drveća i celog eko-sistema. To je jedan veliki socijalni i politički problem, koji se uglavnom dešava zbog podivljalog kapitalizma i potrebe da se što više zaradi i dođe do profita", rekla je Milošević.

Najavljeno je da će u okviru projekata "Kreativna Evropa" ovog leta biti održani festivali - prvi "Dancing Histories" od 1. do 8. juna u Viminacijumu, a potom i Festival umetnosti i ljudskih prava u Beogradu od 10. do 13. juna.

Bojan Milosavljević iz Deska "Kreativne Evrope" Srbije kazao je da se na konkurse tog programa na nivou Evrope 2024. godine prijavilo oko 950 projekata, od kojih je odobreno 159, među kojima je i devet iz Srbije, što je čini zemljom van Evropske unije sa najviše odobrenih projekata.

"Možda imamo različita mišljenja o kulturi u Srbiji, ali ova statistika pokazuje da Srbija ima kvalitetnu i konkurentnu kulturu na nivou Evrope", kazao je Milosavljević.

Ceo video materijal pogledajte OVDE.