Gotovo 10 miliona interno raseljenih lica zbog prirodnih katastrofa

Zbog prirodnih katastrofa na kraju 2024. godine u svetu je bilo rekordnih 9,8 miliona interno raseljenih lica, a najčešći razlozi bili su oluje i poplave, navodi se u izveštaju Centra za praćenje internog raseljavanja (IDMC) koji je danas objavljen.

Ukupan broj interno raseljenih lica u svetu se dvostruko povećao od 2018, dostigavši rekordnih 83,4 miliona na kraju prošle godine.

Od toga je 73,5 miliona ljudi bilo raseljeno zbog sukoba i nasilja, a 9,8 miliona zbog katastrofa, što je za 29 odsto više nego 2023.

Prošle godine je zabeleženo rekordnih 45,8 miliona prinudnih preseljenja unutar granica zbog katastrofa, što obuhvata ponovljena i višestruka preseljenja, ali i masovne evakuacije.

To je najviše od kada je IDMC počeo praćenje i skoro dvostruko više od godišnjeg proseka u poslednjoj deceniji, navodi se u izveštaju.

Samo u SAD je zabeleženo 11 miliona prinudnih preseljenja zbog katastrofa, najviše u jednoj zemlji za godinu dana.

Gotovo sva preseljenja bila su posledica vremenskih prilika pogoršanih klimatskim promenama (45,5 miliona), dok su razlozi oko 230.000 preseljenja bili zemljotresi i druge geofizičke opasnosti.

Zbog oluja je zabeleženo 25,5 miliona prinudnih preseljenja, a zbog poplava 19,1 miliona.

Požari, klizišta i suše su takođe među najčešćim razlozima internog raseljavanja, kojih je prošle godine bilo oko 1,2 miliona.

Dok je većina ljudi mogla da se vrati kući tokom godine, 9,8 miliona je ostalo raseljeno zbog katastrofa na kraju 2024. godine.

"Uticaji katastrofa na stanovanje i egzistenciju takođe su značili da mnogi ljudi nisu mogli da pronađu trajna rešenja i da su i dalje bili raseljeni na kraju godine", navodi se u izveštaju.

Ukupno 29 zemalja i teritorija prijavilo je najveći broj raseljenih lica usled katastrofa ikada zabeleženih. Kako se učestalost, trajanje i intenzitet vremenskih događaja pogoršavaju, očekuje se da će ove brojke nastaviti da rastu.

„Raseljavanje usled katastrofa dogodilo se u kontekstu stalno rastućih globalnih temperatura 2024. godine. Klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem mogu dovesti do ozbiljnijih i češćih opasnosti koje primoravaju ljude da napuste svoje domove, ali i drugi faktori poput siromaštva, neformalnog širenja gradova i neadekvatne infrastrukture takođe igraju ulogu“, navodi se u izveštaju.

Zbog katastrofa najviše je raseljenih u Avganistanu (1,3 miliona ljudi), Čadu (1,2 miliona) i na Filipinima (milion ljudi).

Povećanju raseljavanja najviše su doprineli sukobi prethodnih godina, kao što su u Kongu, Libanu, Palestini, Sudanu i Ukrajini, uz više desetina miliona već raseljenih ljudi zbog ratova u Avganistanu, Kolumbiji, Siriji i Jemenu.

Po ukupnom broju raseljenih lica zbog sukoba Sudan je na prvom mestu, sa 11,6 miliona, a zatim slede Sirija, Kolumbija, Demokratska Republika Kongo i Jemen.

Broj raseljenih lica je na kraju 2023. godine 74,6 miliona, a 2018. 40,6 miliona.

Direktorka IDMC Aleksandra Bilak izjavila je da ovi najnoviji brojevi dokazuju da interno raseljavanje nije samo humanitarna kriza.

"To je jasan razvojni i politički izazov koji zahteva daleko više pažnje nego što mu se trenutno posvećuje", rekla je Bilak.

Interno raseljena lica su ona koja su bila primorana da napuste svoje domove zbog sukoba, nasilja ili katastrofa i koja nisu otišla u drugu državu. Njihov broj nastavlja da raste svake godine, povećavajući broj onih koji su godinama ili čak decenijama raseljeni i još nisu pronašli trajno rešenje.

Generalna direktorka Međunarodne organizacije za migracije (IOM) Ejmi Poup izjavila je da izveštaj predstavlja poziv da se preventivno deluje i da humanitarni i razvojni sektor saradnju s vlastima kako bi se pronašla dugoročna rešenja za sprečavanje raseljavanja.

"Ove brojke su jasno upozorenje: bez smele i koordinisane akcije, broj ljudi raseljenih unutar sopstvenih zemalja nastaviće brzo da raste", rekla je Poup.