Pavkov: U 2026. Srbija dobija nacionani inventar ambalažnog otpada koji sadrži mikroplastiku
Životna sredina
| Izvor: Beta
| 05.06.2025
|
access_time
12:35
Najavila je da u toku naredne godine treba da bude izrađen nacionalni inventar ambalažnog otpada nastalog od proizvoda koji sadrže nano materijale i mikoroplastiku, a koji se plasiraju na tržište Srbije.
"Ministarsvo realizuje i niz projekata na terenu kako bi se uveo red u oblast upravljanja otpadom, a tu spada i otpad od plastike. Sprovodimo kapitalne projekte izgradnje regionalnih centara za upravljanje otpadom širom Srbije gde se otpad tretira po evropskim standardima", rekla je Pavkov na skupu na kome su Ministarstvo zaštite životne sredine, Delegacija Evropske unije u Srbiji i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) obeležili Svetski dan zaštite životne sredine, koji je ove godine posvećen borbi protiv zagađenja plastikom.
Ona je istakla kako je plastični otpad prisutan u svakom segmentu života i da nije specifičnost samo Srbije, već izazov sa kojim se suočava čitav svet.
"Ministarsvo je svesno značaja svakog pojedinačnog doprinosa u globalnoj borbi protiv zagađenja plastikom i zato realizujemo aktivnosti na više paralelnih nivoa u borbi protiv tog zagađanje", rekla je Pavkov.
Istakla je da se posvećeno radi na stvaranju regulatornih preduslova za smanjenje plastičnog otpada, kao i na realizaciji konkretnih projekata, koji vode do cilja - upravljanje svim vrstama otpada po savremenim svetskim standardima.
Ona je navela i da se uveliko radi na izgradnji najvećeg regionalnih centra za upravljanje otpadom u zemlji na Ubu, na lokalitetu Kalenić, koji bi trebalo da bude završen do kraja godine i počne probni rad.
"Ka njemu će gravitirati više od 15 jedinica lokalne sampurave, a paraleno će se raditi i na sanaciji i rekultivaciji nesanitarnih deponija koje se nalaze u tim lokalnim samoupravama", rekla je Pavkov.
Dodala je da se radi na podizanju kapaciteta regionalnog centra za preradu otpada u Pirotu, a krajem godine se očekuje i potpisivanje ugovora za početak izgradnje regionalnog centra za upravljanje otpadom u Novom Sadu.
"Parelelno se ulažu sredstva u saniranje i uklanjajnje divljih deponija. Od 2021. godine do sada je sanirano i rekultivisano 11 velikih deponija. Radovi su u toku na još četiri i nastavljamo dalje", kazala je Pavkov.
Podsetila je da se svake godine raspisuje konkurs za podršku čišćenja divljih deponija, a do sada je očišćeno više od 1.000.
"Ka njemu će gravitirati više od 15 jedinica lokalne sampurave, a paraleno će se raditi i na sanaciji i rekultivaciji nesanitarnih deponija koje se nalaze u tim lokalnim samoupravama", rekla je Pavkov.
Dodala je da se radi na podizanju kapaciteta regionalnog centra za preradu otpada u Pirotu, a krajem godine se očekuje i potpisivanje ugovora za početak izgradnje regionalnog centra za upravljanje otpadom u Novom Sadu.
"Parelelno se ulažu sredstva u saniranje i uklanjajnje divljih deponija. Od 2021. godine do sada je sanirano i rekultivisano 11 velikih deponija. Radovi su u toku na još četiri i nastavljamo dalje", kazala je Pavkov.
Podsetila je da se svake godine raspisuje konkurs za podršku čišćenja divljih deponija, a do sada je očišćeno više od 1.000.
Ministarka je podsetila da je Srbija prva zemlja u regionu koja je izradila Mapu puta za cirkularnu ekonomiju, kao i Program razvoja cirkularne ekonomije sa akcionim planom koji ističe ove godine, zbog čega se intenzivno radi na novom koji će biti uskoro na javnoj raspravi.
Pavkov je navela da je ova regulativa usklađena sa EU direktivama.
"Nama je cilj da do 2030. pređemo na cirkularni model prvrede", kazala je ministarka.
Dodala je da se uz pomoć EU sredstava iz IPA fondova gradi 46,6 kilometara kanalizacione mreže u Nišu, kao i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda nakon čega će taj grad imati izgrađeno 86 odsto kanalizacione mreže, što je na nivou standarda EU.
Na skup, koji je organizovan u okviru Evropske zelene nedelje 2025, predstavnici nadležnih institucija, međunarodnih organizacija, privatnog sektora, kao i stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine diskutovali su o uticaju plastike i mikroplastike na zdravlje ljudi i životnu sredinu, održivim alternativama i značaju primene principa cirkularne ekonomije, kao načina da se smanji količina plastičnog i drugih vrsta otpada.
Takođe, predstavljene su i inovacije za smanjenje plastičnog otpada koje se već primenjuju u Srbiji.
Paralelno sa glavnim programom održale su se i kreativna radionica za učenike nižih razreda osnovnih škola o životnom ciklusu plastike u prirodi i alternativama za njenu upotrebu.
Predstavljena su i pobednička rešenja za smanjenje plastičnog otpada i uštedu resursa koja su osmislili timovi srednjoškolaca iz Pirota i Smederevske Palanke u okviru STE(A)M izazova.
Obratilli su se i stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Jakup Beriš, zamenica šefa Delegacije Evropske unije Plamena Halačeva i stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Matilde Mort.
Učesnicima se obratila i Gitemeri Johansen iz Danske, ambasadorka Evropskog klimatskog pakta, koja je govorila o moći svakodnevnih navika pojedinaca u borbi za smanjenje plastičnog otpada.
Svetski dan zaštite životne sredine odredila je Generalna skupština UN po ugledu na Konferenciju o zaštiti životne sredine koja se 5. juna 1972. godine održala u Stokholmu, a Program zaštite je nazvan UNEP (United Nations Environment Programme).
