Poslanik Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije - Solidarnost Stefan Krkobabić najavio je da će poslanici PUPS glasati za sve zakonske predloge aktulenog skupštinskog zasedanja, te posebno ukazao na značaj odredbi u zakonu o Alimentacionom fondu.
On je tokom rasprave u Skupštini Srbije ocenio i da su odredbe tog pravnog akta važan korak u pravcu zaštite dostojanstva i prava onih koji, kako je kazao, to ne mogu sami da urade.
"Poslanici PUPS će podržati sve zakonske predloge koji su na dnevnom redu", kazao je Krkobabić.
Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović rekla je da će ta grupa glasati protiv predloženih zakona, uključujući i medijske, jer po njenim rečima, javni servis "i dalje funkcioniše kao servis vlasti, a ne javnosti" a Regulatorno telo za elektronske medije (REM) "ostaje politički zavisno".
"Zakoni o javnom informisanju i o elektronskim medijima predstavljeni su kao neka reforma u skladu s preporukama Evropske komisije ali i sami dobro znate ali javno nećete nikad priznati da se radi o kozmetičkim promenama kako bi se predstavilo da radimo sve na putu evrointegracija i ispunjavanja uslova iz Klastera 3 a sve radi pristupa određenim fondovima EU", kazala je Nestorović.
Ocenila je da je REM "ostaje politički zavisan" jer se, po njenim rečima, izbor članova i dalje svodi na partijsku većinu, a ne na meritokratski proces.
"REM nije nezavisno telo, ne reaguje na kršenje zakona, naročito u izbornim kampanjama. RTS i RTV ne dobijaju potrebnu finansijsku i uredničku autonomiju, javni servis i dalje funkcioniše kao servis vlasti a je javnosti. Projektno sufinansiranje ostaje glavni mehanizam za nagrađivanje podobnih lokalnih medija, dok su profesionalni kritički novinari marginalizovani", rekla je ona.
Predsednik Pokreta slobodnih građa (PSG) Pavle Grbović najavio je da će poslanici PSG glasati za predlog zakona o Alimentacionom fondu, te kritikovao vlast što sličan pravni akt nije usvojen 2022. godine kada ga je predložila Stranka slobode i pravde.
Grbović je u Skupštini Srbije kazao da je taj zakon 2022. bio u skupštinskoj proceduri, te optužio tadašnju premijerku Anu Brnabić i vladajuću Srpsku naprednu stranku da iz političkih razloga nisu prihvatili taj predlog.
Kazao je da su poslanici PSG tada podržali zakon o Alimentacionom fondu i da bi za njega glasali, kao što će, kako je kazao "glasati i za zakon koji je vlast danas stavila na dnevni red".
Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Milenko Jovanov i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović su odbacili navode Grbovića, te ukazali da predlog zakona iz 2022. godine nisu podržale dve opozicione poslaničke grupe.
Paunović je kazala i da nije istina da Brnabić nije htela da prihvati taj zakon, odnosno da je vlast blokirala formiranje Alimentacionog fonda 2022. godine.
U Skupštini je proglašena pauza a nastavak sednice je zakazan za 15 časova.
Mali: Država uzima kredit za preostalu isplatu Rafala do oko 1,9 milijardi evra
Ministar finansija Siniša Mali danas je rekao da će država da se zaduži kod inostranih banaka za isplatu nabavke 12 borbenih aviona "Rafal" iz Francuske, u iznosu od oko 1,9 milijardi evra.
Mali je na sednici Skupštini Srbije na čijem dnevnim redu je potvrđivanje ugovora o tim kreditima rekao da su francuskoj strani isplaćena prva dva avansa za tu nabavku.
Naveo je da će početkom 2028. godine Srbija dobiti prvi "Rafal", a posle toga svakog meseca po jedan.
"Sa 12 višenamenskih lovaca, unapredićemo avijaciju i vojsku u sklopu nikada većih ulaganja", kazao je Mali.
Vlada je preko Ministarstva odbrane, 29. avgusta 2024. sklopila kupoprodajni ugovor sa francuskom kompanijom Daso (Dassault Aviation) o nabavci 12 "Rafal" aviona i sa njima povezanih proizvoda i usluga.
Ukupna nabavna cena opreme koju treba isporučiti i usluga koje će izvršiti prodavac po komercijalnom ugovoru iznosi 2,74 milijarde evra, od kojih je 823,5 miliona evra ili ceo avans već uplaćen.
Kada je reč o novom zaduženju, prvobitni zajmodavci su grupa francuskih banaka i kreditnih institucija.
Među njima je Bred Banque Populare sa učešćem u iznosu od 163,3 miliona evra.
Po 345,87 miliona evra učestvuju Credit Agricole Corporate and Investment Bank i Credit Industriel et Commercial.
Od Credit Lyonnais je predviđen kredit od 163,3 miliona evra, dok će Societe Generale dati kredit od 422,73 miliona evra, a od Natixis kreditu od 480,37 miliona evra.
