Prvi biodistrikt u Srbiji novi alat u rukama građana za lokalni održivi razvoj

 Deceniju i po od osnivanja prvog biodistrikta u svetu, ovaj koncept zasnovan na principima organske proizvodnje zaživeo je i u Srbiji, u Kolubarskom okrugu, otvarajući lokalnom stanovništvu nove mogućnosti za saradnju u cilju održivog razvoja celog regiona.

Zbog velikog prirodnog i društvenog potencijala ovaj kraj je izabran za osnivanje prvog biodistrikta u Srbiji i jugoistočnoj Evropi.

U biodistriktu ne učestuju samo poljoprivrednici, nego i građani, turistički radnici, ugostiteljski objekti, obrazovne i naučne institucije, javne institucije i udruženja koji sarađuju sa ciljem razvijanja održivih lokalnih prehrambenih sistema, unapređenja upravljanja lokalnim resursima, kao i pospešivanja ekonomskog i socio-kulturnog razvoja oblasti. 

Taj koncept je nastao u Italiji, gde je prvi biodistrikt osnovan 2009. u okolini Napulja. Na njegovom razvoju u Srbiji je pre dve godine počelo da radi nacionalno udruženje "Serbia Organika", a u maju prošle godine u selu Tolić kod Mionice osnovan je Biodistrikt Kolubara.

Organizacija "Serbia Organika" postoji već 16 godina i posvećena je povećanju broja organskih proizvođača i površine pod sertifikovanom organskom proizvodnjom, ali i razvijanju organskog stočarstva, prerade i boljim podsticajima za organske proizvođače.

Generalna sekretarka tog udruženja Ivana Simić izjavila je da je u realizaciji biodistrikta korišćena metodologija Međunarodne mreže ekoregiona, ali prilagođena našem mentalitetu, prilikama i situacijama na terenu. 

"Biodistrikt Kolubara je prepoznat na međunarodnom nivou, postao je deo međunarodne mreže ekoregiona i uvršćen je na njihovu oficijelnu mapu, i to sve za manje od godinu dana otkako smo ušli u ovaj proces", rekla je Simić novinarima koji su posetili biodistrikt u okviru zajedničkog projekta UN agencija u Srbiji "Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve".

Prema njenim rečima, Kolubara je izabrana zbog velikog prirodnog, ali i društvenog i kulturno-istorijskog potencijala, za koji su smatrali da nije vrednovan na način koji zaslužuje. Takođe je tu već postojala grupa organskih proizvođača koji su, kako je rekla, prepoznali šta žele da uspostave.

Među njima je i Pavle Đorđević, vlasnik organske farme "Organela", koji se iz Beograda preselio u ovaj kraj 2017. i pokrenuo organsku proizvodnju u mestu Gornja Bukovica kod Valjeva.



Đorđević je istakao da je cilj biodistrikta da harmonizuju proizvodnju i da obezbede komplementarnost proizvoda kako bi zajedno nastupali na tržištu.

U biodistriktu postoji i mali centar za preradu koji mogu da koriste svi organski proizvođači.

Đorđević, koji je i koordinator Biodistrikta Kolubara, istakao je da su pored organske proizvodnje njihovi prioriteti i očuvanje prirode i biodiverziteta, pa je tako na nivou biodistrikta dogovoreno da svaka organska farma godišnje zasadi minimum sedam stabala da bi, kako kaže, nešto vratili prirodi.

Takođe su počeli da primenjuju perma model u gajenju povrća, koji podrazumeva da se od sena, slame, stajnjaka, granja, trave i zemlje prave slojevi u koje se sade biljke i na taj način se ono što je nekad predstavljalo otpad i palilo, pretvara u resurs.

"Ta materija se razlaže i kompostira i predstavlja hranu za biljku, bez potrebe za dodatnim đubrenjem ili okopavanjem, tako se i čuva vlažnost pa ne morate svakodnevno da radite u bašti", rekao je Đorđević, koji je ove godine prvi put zasadio i krompir na taj način, koristeći zemlju i ovčju vunu.



Đorđević na svojoj farmi gaji rotkvice, kelerabu, kupus, šargarepu, patlidžan, paradajz, krastavac, tikvice i brojne lekovite biljke, a pošto mu šljive već godinama mrznu, odlučio je da pređe na smokve koje ovde uspevaju.

Na krovu svoje kuće postavio je solarne panele, a napravio je i agrosolarnu elektranu.

Đorđević je inicirao osnivanje udruženja "Bašta može svašta", koje ima za cilj da sve organske proizvode sa jedne bašte doniraju deci oboleloj od raka. Danas u tome učestvuju i drugi proizvođači iz biodistrikta.



U ovom regionu postoji i banka semena gde se čuvaju semena starih sorti, muzej šume, organska farma autohtone sorte goveda buša, zatim edukativna staza gljiva na Medvedniku koja spaja edukaciju, turizam i sport, kao i brojna kulturna dešavanja.

Jedan od takvih događaja je porodični muzički festival Mountain Music Fest (MMF) na Divčibarama, koji akcenat stavlja na prirodu, ekologiju i podizanje svesti o važnosti zaštite životne sredine.

Trodnevni festival, koji poseti između 4.000 i 5.000 ljudi dnevno, održava se svakog avgusta od 2016. godine, počinje u podne i završava se u ponoć, a pored nastupa bendova i di-džejeva iz Srbije i regiona, ima radionice za decu i odrasle. 

Na ovom festivalu se više ne koriste plastične flaše, već posetioci dobijaju čašu od aluminijuma koju mogu da sačuvaju i za naredni dolazak.

Jedan od osnivača i organizatora Časlav Maksimović rekao je da će ove godine biti postavljena i prva muzička bina na solarnu energiju, a da će ukoliko ne bude sunca, biti postavljeno 20 bicikala koje će posetioci voziti i tako praviti struju za rad bine.

U dogovoru s gradom festival je obezbedio besplatne ulaznice za sve đake valjevskih škola.



Biodistrikt Kolubara počeo je saradnju i s istraživačkom stanicom Petnica kod Valjeva.

U ovoj nezavisnoj instituciji, koja postoji već više od 40 godina, između 2.000 i 2.500 dece godišnje prođe različite programe i seminare.

Direktor istraživačke stanice Petnica Nemanja Martinović je rekao da su u centru posvećeni održivom razvoju, pa tako recikliraju opasan otpad iz laboratorija, sekundarni otpad, greju se na toplotne pumpe, a planiraju i ugradnju solarnih panela.

Navodeći primere nekih uspešnih prošlogodišnjih projekata, Martinović je rekao da su đaci sami napravili i lansirali satelit sa meteorološkim balonom, otkrili bakterije koje razgrađuje plastiku na deponijama i ispitivali kako obolela biljka pasulja može sama da se izleči bez prskanja.



Uzgajanje biljaka bez pesticida nije lako, što je iskusio i vlasnik poljoprivrednog gazdinstva Sretenović u Markovoj crkvi, Tomislav Sretenović koji je dolazio u iskušenje da odustane od svega, ali je mu je pomogla saradnja s drugim proizvođačima u biodistriktu.

Kao i Đorđević, i on se iz Beograda vratio u ovaj kraj i počeo da se bavi organskom proizvodnjom 2015. godine, kada je nasledio vodenicu koju su njegovi preci kupili od Turaka još 1818. godine.

"Da nema te vodenice ne bih se bavio organskom proizvodnjom. Upravo zbog mlevenja žitarica u vodenici imamo sveža i kvalitetna brašna" koja, kako je rekao, imaju "ukus detinjstva". 

Ispod vodenice se nalazi valjarica, drveni objekat za valjanje vunene tkanine i izradu sukna, po kojem je Valjevo prema legendi dobilo ime. Sretenović kaže da je njegova valjarica jedna od samo dve u Srbiji koje su još u ispravnom stanju.



Sretenović danas na šest hektara uzgaja tri vrste kukuruza, speltu, ovas, ječam, povremeno raž i pšenicu.

Poslednjih godina sve više ljudi se seli iz urbanih sredina u ove krajeve i počinju da prave svoje bašte, a povećano je i interesovanje ljudi za organskom proizvodnjom.

Đorđević ističe da se danas promenila slika kupaca organske hrane i da ljudi više ne uzimaju samo zbog dece, nego i zbog sebe.

"Ljudi koji su krenuli sa bebama da kupuju naše proizvode ostali su svih ovih godina s nama i ne odustaju od organske hrane. Organska hrana se mnogo traži i veoma je važno što smo se povezali kao biodistrikt jer smo harmonizovali proizvodnju da ne bismo gajili svi sve, nego da se podelimo i tako imamo što više proizvoda", rekao je Đorđević.

Ipak, kako je istakao Sretenović, oni to ne radi samo da bi prodavali svoje proizvode, nego da bi "isprovocirali ljude da se bave sličnim stvarima".

"Saradnja u okviru biodistrikta nije teorija, što duže postojimo sve bolje sarađujemo, razmenjujemo iskustva, ideje i ta priča će tek zaživeti", rekao je Sretenović.