Džinovski hrast u Divljani kod Bele Palanke odoleva vremenskim neprilikama i stolećima

Turistička organizacija Bele Palanke, na osnovu raspoloživih spisa, promoviše hrast kao najstarije živo biće na Balkanu koje su podanici makedonskog cara Samuila zasadili još 1026. godine, tako da je sada 999 - godišnjak.

Meštani Divljane veruju da će hrast 2026. napuniti 1.000 godina sa isto tako bujnom i velikom krošnjom kao prethodnih godina iako je od njegovog stabla ostao maltene samo "oklop", odnosno samo kora.

Ruža Ćirić (79) iz Divljane, kazala je za agenciju Beta da hrast izgleda isto sada, kao i pre više od pola veka, kada se ona, zbog udaje preselila iz Babušnice u Divljanu.

"Godine prolaze i sve se u selu promenilo samo je hrast ostao isti. Ogroman i sa velikom rupom u stablu. Tu može da stane petoro ljudi i svi će da vide nebo iznad sebe", rekla je Ćirić.

Prema njenim rečima, niko tačno ne zna kako je nastala rupa u hrastu.

"Neki ljudi kažu da su čobani tu, dok su čuvali ovce, ložili vatru da se zagreju pa je vatra zahvatila i hrast. Ima i onih koji kažu da su meštani kopali ispod koren kako bi našli zakopano blago. Čula sam skoro i priču da je rupa nastala jer se kopalo ispod hrasta da bi se napravilo sklonište", kazala je Ćirić.

Ona je izjavila da od pre nekoliko godina ljudi koji dolaze da vide hrast ostavljaju novac i ikonice u njegovu unutrašnjost verujući da pomaže u izlečenju.

"Taj hrast zapravo ne leči. Leči onaj manji i mlađi sa druge strane puta. Ispod njegovih grana je polje sa bioenergijom. Tu treba da se stojite, ukoliko hoćete da ozdravite. Bilo je na tom hrastu i uputstvo koliko treba da se stoji, ali su ga neki mladići skinuli i odneli", istakla je Ćirić.

Prema njenim rečima, stanovnici Divljane i dan danas, kao nekada, okupljaju se kod hrasta dva puta godišnje, za Uskrs i za proslavu Svete Trojice.

"Bilo je i ove godine puno ljudi, mada ne kao ranije. U vreme kada sam se ja udala i došla u Divljana sve kuće su bile pune ljudi i dece, sada tek u ponekoj kući neko živi. Dece nema, samo su starci ostali", izjavila je Ćirić.

Prema podacima sa table koja je postavljena pored hrasta, obim njegovog stabla je 6,35 metara, prečnik stabla 2,02 metra, obim krune 72.63 metra, a visina hrasta 13,43 metra.

U Zavodu za zaštitu prirode Srbije rekli su ranije za agenciju Beta da starost hrasta kitnjaka u Divljani procenjuju nа preko 700 godinа, ali da tačan broj godina nije moguće odrediti.

"Ne postoje pouzdаni metodi dа se odredi njegovа stаrost, pogotovu kаdа se uzme u obzir njegovo stаnje – ogromnа šupljinа i mаlo zdrаvog kаmbijumа.
Sistem pouzdаnog određivаnjа stаrosti stаbаlа (Preslerovim svrdlom) u ovom slučаju nije mogućа", kazali su su u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Stručnjaci zavoda procenju da je, s obzirom na dimenzije i izgled hrasta, šupljinа nа stаblu nаstаlа još pre više decenijа.