Zemlje sveta u Ženevi ponovo pokušavaju da se dogovore o načinu suzbijanja zagađenja plastikom
Ovo je šesti put da se pregovarači sastaju i nadaju se da je i poslednji.
U Ženevi se nalaze delegati većine zemalja, predstavnici plastične industrije i firmi koje koriste plastiku, ekolozi, naučnici, domorodački lideri i zajednice pogođenje zagađenjem od plastike. Oko 80 ministara učestvuju u pregovorima koji će trajati 10 dana, što je najduža sesija do sada, a završetak je planiran za 14. avgust.
Ključno neslaganje je oko toga da li bi sporazum trebalo da zahteva smanjenje proizvodnje plastike, čemu se protive moćne zemlje proizvođači nafte, pošto je većina plastike napravljena od fosilnih goriva. Te zemlje kažu da novi dizajn, recikliranje i ponovna upotreba mogu da reše problem, dok druge zemlje i vodeće kompanije smatraju da to nije dovoljno.
Samo globalni sporazum može da mobilizuje potrebnu globalnu akciju, rekla je Andželik Pupono, vodeći pregovarač za 39 malih ostrvskih zemalja i zemalja u razvoju sa niskom obalom.
Na Sejšelima gde živi Pupono je rekla da plastika zagađuje ribu koju jedu, gomila se na plažama i zagušuje okeane podrivajući turizam i njihov način života.
"Ovo je poslednja šansa za svet da to uradi i da uradi kako treba. Bila bi tragedija ako ne bismo ispunili svoj mandat", rekla je ona.
Izvršna direktorka Programa UN za životnu okolinu Inger Andersen rekla je da su pitanja kompleksna, ali da je kriza "zaista u spirali" i da postoji uzak put do postizanja ugovora.
Ona je rekla da se na primer mnoge zemlje slažu sa redizajniranjem plastičnih proizvoda tako da budu spremnije za reciklažu i za pobolšanje upravljanja otpadom.
"Potrebno je da dobijemo rešenje za ovaj problem. Svi to hoće, nisam videla nikog koji podržava zagađenje plastikom", rekla je Andersen.
Između 19 miliona i 23 miliona tona plastičnog otpada uđe u vodene ekosisteme godišnje, to bi moglo da se poveća za 50 odsto do 2040. ako ne bude urgentnog delovanja, ocenjuju Ujedinjene nacije.
U martu 2022. godine 175 zemalja složilo se da se napravi prvi pravno obavezujući ugovor o plastičnom zagađenju do kraja 2024. godine. Trebalo je da obuhvate pun ciklus plastike, uključujući proizvodnju, dizajn i odlaganje.
Pregovori prošle godine u Južnoj Koreji trebalo je da budu poslednja runda, ali su prekinuti u decembru sa ćorsokakom oko smanjenja proizvodnje. Svake godine svet proizvede više od 400 miliona tona nove plastike, i to bi moglo da poraste za oko 70 odsto do 2040. godine ako ne dođe do promene politike.
Oko 100 zemalja hoće da ograniči proizvodnju kao i da se uhvate u koštac sa raščišćavanjem i recikliranjem. Mnoge su rekle da je neophodno da se povede računa o toksičnim hemikalijama.
Panama je predvodila napore u Južnoj Koreji da se usmeri na proizvodnju plastike u ugovoru. Pregovarač Debra Cisneros rekla je da će isto uraditi u Ženevi zato što čvrsto veruju u to da za smanjenje zagađenja treba početi na izvoru, a ne samo preko kasnijih mera kao što je upravljanje otpadom.
"Ako sada odustanemo od te ambicije rizikujemo da usvojimo sporazum koji je politički zgodan ali ekološki govoreći neefikasan", rekla je ona.
Oko 300 firmi koje su članica Poslovne koalicije za globalni ugovor o palstici, gde su uključene kompanije kao što je Volmart, Koka Kola, Pepsko i L'Oreal, podržavaju smanjenje prizvodnje zajedno sa povećanjem recikliranja i ponovne upotrebe.
Koalicija uključuje vodeće komapnije za hranu i pića i trgovce na malo koji hoće efikasan, obavezujući ugovor sa globalnim pravilima da ne bi imali problema sa različitim pristupima u raznim zemljama.
S druge strane neke zemlje proizvođači plastike i nafte i gasa protive se ograničenjima proizvodnje.
Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik jednog od najčeščeg oblika plastike, predvodila je tu grupu tvrdeći da ne bi trebalo da bude problema sa proizvodnjom palstike ako se svet bude bavio zagađenjem od plastike.
SAD ne podržavaju globalna ograničenja ili zabrane proizvodnje određenih plastičnih proizvoda ili hemijskih aditiva za njih.
Stejt department kaže da podržavaju odredbe kojim se poboljšava prikupljanje otpada i upravljanje otpadom, odredbe za poboljšanje dizajna i akcije u prilog reciklaže, ponovne upotrebe i drugih napora da bi se smanjila količina plastike izbačene u okruženje.
"Da bi pregovori uspeli sporazum mora da ima za cilj zaštitu životne okoline od plastičnog zagađenja, i sporazum mora da prizna značaj koji plastika ima za našu ekonomiju, saopštio je Stejt department u izjavi za AP.
To je slično gledištu industrije plastike, koja kaže da bi ograničenje proizvodnje moglo da ima neočekivane posledice, kao što je povećanje cene plastike, kao da je najbolje da se regulacija hemikalija sprovede negde drugde.
Kina, SAD i Nemačka predvode trgovinu plastsikom po izvozu i uvozu, prema Asocijaciji industrije palstike.
Da bi bilo koji predlog ušao u ugovor, sve zemlje moraju da se slože. Neke zemlje hoće da izmene proces tako da bi odluka mogla da se donese glasanjem ako je potrebno. Tome su se suprotstavili Indija, Saudijska Arabija, Iran, Kuvajt i drugi koji smatraju da je konsenzus vitalan za efikasan ugovor.
Trejsi Kembel, izvršna potpredsednica kompanije za palstiku i hemikalije LajondelBejsel (LyondellBasell) i potpresdednica izvršnog odbora Svetskog saveta za plastiku, rekla je da će tražiti od pregovarača da nađu način da se "slože oko nekolko stvari i tako počnu" i onda da dalje grade dogovor na tome.
Predložila je balvljenje stvarima kao što je redizajn, obaveze za recikliran sadržaj i finansiranje prikupljanja otpada, sortiranje otpada i tehnologije recikliranja.
S druge strane Grinpis će biti u Ženevi i tražiti da se smanji proizvodnja plastike za najmanje 75 posto do 2040. godine.
"Nikad nećemo rešiti ovaj problem samo recikliranjem", rekao je Grejam Forbs koji predvodi delegaciju Grinpisa.
