Jul je bio vruć, ali ne i najtopliji u istoriji merenja temperature

Ipak, julske temperature su blago niže u poređenju s rekordno visokim nivoom od pre dve godine.

Karlo Buontempo, direktor Kopernikus službe za klimatske promene, rekao je da "nastavljamo da svedočimo efektima globalnog zagrevanja".

Iako jula ove godine nije bilo toliko vruće kao u julu 2023. ili julu 2024. godine, u izveštaju se navodi da je prosečna temperatura planete prošlog meseca i dalje bila 1,25 stepeni Celzijusa iznad preindustrijskog perioda 1850-1900. kada su ljudi počeli masovno sagorevanje fosilnih goriva - nafte, gasa i uglja.

Gasovi staklene bašte koji se oslobađaju sagorevanjem fosilnih goriva glavni su pokretač klimatskih promena. Krčenje šuma, šumski požari i fabrike takođe proizvode gasove koji zadržavaju toplotu u atmosferi.

Uprkos nešto hladnijem julu, period između avgusta 2024. i jula 2025. bio je 1,53 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, što je prevazišlo prag postavljen 2015. godine: da se zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa.

Globalno gledano, 2024. godina je bila najtoplija u zabeleženoj istoriji.

Evropa se zagreva brže od bilo kojeg drugog kontinenta, sa temperaturama koje od 1980-ih rastu dvostruko brže od globalnog proseka.

Planeta je prošle godine privremeno premašila cilj zagrevanja postavljen Pariskim sporazumom o klimi iz 2015. godine. Ali, taj cilj ograničavanja zagrevanja na manje od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo, definisan je kao 20-godišnji prosek i svet još nije prešao taj tako definisan prag.

Žilijen Nikolas, naučnik programa Kopernik, rekao je da je važno posmatrati blagi pad temperature prošlog meseca u kontekstu dve anomalne godine kada je zagrevanje bilo veće.

"Zaista izlazimo iz niza globalnih temperaturnih rekorda koji je trajao skoro dve godine", rekao je Nikolas. "Bio je to veoma izuzetan niz."

Dodao je da će se nastaviti ekstremni meteorološki događaji sve dok bude trajao dugoročni trend zagrevanja.