Rekordno topla mora dovode nove vrste u vode oko Velike Britanije
Prosečna temperatura površine mora kod Velike Britanije je ove godine viša 0,2 stepena Celzijusa nego bilo koje godine od 1980, pokazuje analiza preliminarnih podataka Meteorološke službe.
To možda ne izgleda mnogo, ali mora Velike Britanije su sada znatno toplija nego pre nekoliko decenija, što je pokrenuto sagorevanjem fosilnih goriva u svetu, saopšteno je.
To doprinosi velikim promenama u morskim ekosistemima Velike Britanije, pri čemu neke nove vrste ulaze u njena mora, a druge se bore da izdrže dodatnu toplotu.
Naučnici i amateri-prirodnjaci su primetili izuzetan niz vrsta koje obično nisu široko rasprostranjene u vodama Velike Britanije, uključujući hobotnice, tune-plavoperke i ljubičaste meduze.
Na brojnost ovih stvorenja mogu uticati prirodni ciklusi i ribarstvo, ali mnogi istraživači ukazuju na zagrevanje mora kao ključni deo porasta njihove brojnosti.
"Prilično neobične promene koje smo videli poslednjih nekoliko godina zaista ukazuju da se ekosistem menja", rekao je Brajs Stjuart, viši istraživač u Udruženju za morsku biologiju u Plimutu.
Hari Polkinghorn, strastveni devetnaestogodišnji ribolovac, opisao je kako sada redovno viđa tune-plavoperke, uključujući velika jata tih riba u grozničavoj pomami potrage za hranom.
"To je kao da gledate mašinu za veš u moru", rekao je on. "Vidite masu podivljale vode, a zatim peraja tune i same tune kako iskaču".
Broj tuna-plavoperki se povećavao tokom poslednje decenije na jugozapadu Engleske iz više razloga, uključujući toplije vode i bolje upravljanje njihovim populacijama, objasnio je dr Stjuart.
Heder Hamilton koja roni s maskom kod obale Kornvola, praktično svake nedelje pliva kroz velike nizove lančastog planktona salpa, vrste koja liči na meduze.
Retke su u Velikoj Britaniji, ali ih viđa sve više poslednjih godina.
"Vidite ove velike lance kako gotovo blago svetle poput lampica", rekla je i dodala da se oseća veoma neobično roneći kroz nešto što nikada ranije nije videla.
Ali ekstremne vrućine, u kombinaciji sa istorijski najvećim prekomernim ribolovom, dovode neke od vrsta u Velikoj Britaniji prilagođenih hladnoći, poput bakalara i ribe vuka, do granica opstanka.
"Vidimo pomeranje vrsta hladnijih voda ka severu", rekla je dr Stjuart.
Morski toplotni talasi - produženi periodi neobično visokih temperatura površine mora, su oko delova Velike Britanije praktično tokom cele godine.
Rekordna ovogodišnja toplota dolazi posle veoma visokih temperatura registrovanih 2023. i 2024. godine.
"Tokom cele godine u proseku je bilo toplije nego što smo ikada zaista videli za mora Velike Britanije", rekao je Džon Pinegar, glavni savetnik za klimatske promene u Centru za životnu sredinu, ribarstvo i akvakulturu (CEFAS).
"[Mora] se zagrevaju više od jednog veka i sada vidimo i toplotne talase", dodao je on, te "ono što je nekada bio prilično retka pojava, sada postaje veoma, veoma uobičajeno".
Kao i toplotni talasi na kopnu, na temperature mora utiču prirodna varijabilnost i kratkoročni vremenski uslovi. Vedro, sunčano nebo sa slabim vetrom – kakav je veći deo Velike Britanije imao početkom jula, može brže zagrejati površinu mora.
Ali svetski okeani su apsorbovali oko 90 odsto viška Zemljine toplote od ljudskih emisija gasova koji zagrevaju planetu, poput ugljen-dioksida. To čini morske toplotne talase verovatnijim i intenzivnijim.
"Glavni doprinos morskim toplotnim talasima oko Velike Britanije je nagomilavanje toplote u okeanu", rekla je Karolina Rouland, šefica Odeljenja Meteorološkog zavoda za okeane, kriosferu i klimatske promene.
"Predviđamo da će ovi događaji postati češći i jači" zbog klimatskih promena, dodala je ona.
S manje hladnog morskog povetarca, toplije vode mogu pojačati toplotne talase na kopnu, a mogu i da donesu i veće padavine.
Toplija mora manje apsorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere, što bi moglo da znači da se planeta još brže zagreva.
Toplota mora već predstavlja izazov za ribarske zajednice, te se ribar Ben Kuper u Vitstejblu, na severnoj obali Kenta od 1997. godine, kome zarada u velikoj meri zavisi od običnog morskog puža, vrste iz hladnih voda, čiji masovni pomor je u estuaru Temze izazvao toplotni talas 2022. godine.
"Skoro 75 odsto naše zarade dolazi od puževa, pa kad to oduzmete, odjednom se mučite da opstanete", kazao je Kuper.
Pre poslednjeg toplotnog talasa, broj puževa je počeo da raste, ali da su ga gubici primorali da smanji obim posla.
Kuper se prisetio ribolovnih putovanja sa ocem 1980-ih kada su se oslanjali na ulov bakalara.
"Izgubili smo bakalar jer se more jednostavno previše zagrejalo. Krenuli su dalje na sever", rekao je on.
Precizna distribucija morskih vrsta varira iz godine u godinu, ali istraživači očekuju da će se morski život u Velikoj Britaniji stalno menjati, kako ljudi nastavljaju da zagrevaju Zemlju.
"Ribari će dugoročno morati da promene vrste koje love", smatra Pinegar i dodaje da "mi, kao potrošači, moraćemo da promenimo šta jedemo".
