AFP: Srbija duboko izmenjena i polarizovana godinu dana posle pogibije u Novom Sadu

Francuska novinska agencija AFP danas piše da je Srbija duboko izmenjena i polarizovana dok se sprema da u subotu obeleži prvu godišnjicu smrtonosne pogibije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je izazvala neke od najvećih protesta u njenoj istoriji.

"U protekloj godini demonstracije na kojima se zahtevaju transparentna istraga nesreće u kojoj je poginulo 16 ljudi, sprečavanje korupcije i prevremeni izbori, brojale su se u stotinama, od glavnog grada do najmanjih mesta širom zemlje", piše AFP.

Agencija navodi da je i vlast okupljala svoje pristalice "odbijajući za sada da održi izbore i usvajajući sve tvrđi ton prema demonstrantima koje optužuju da su plaćeni iz inostranstva i da planiraju puč", dok "mediji, uglavnom povezani sa vlašću, svakodnevno prenose te optužbe pojačavajući među nekim Srbima predstavu da su studenti koji su na čelu pokreta 'teroristi' ".

AFP prenosi izjavu profesorke Vesne Seničić iz Kraljeva: "Podeljeni smo. Čak više, čak i gore nego pre 1. novembra".

Ona je rekla da je Srbija podeljena u tri grupe: "Ona kojoj pripadam, koja podržava studente. (...) Druga, koju čine građani koji su na strani režima, oni koji su se bestidno obogatili, ili oni koji jednostavno profitiraju od statusa kvo... I treća grupa koja obuhvata 80 odsto Srbije, koja voli da sebe naziva 'neutralnom' ".

Tokom proteklih 12 meseci došlo je do ogromne mobilizacije, kako među onima koji podržavaju vladu, tako i među onima koji joj se protive, rekao je za AFP Bojan Klačar, politikolog i direktor nezavisnog centra za praćenje izbora CeSID. On je kazao da je polarizacija ušla "u privatne živote običnih ljudi" što jeste globalni trend, "ali u Srbiji je dostigao ogromne razmere, traje već dugo i verovatno će se nastaviti".

"Neka vrsta mržnje se ukorenila među ljudima", rekao je za AFP Rikard Rajić (53), stanovnik Kraljeva i ocenio da je "postalo veoma rizično govoriti".

I Andrej Stojanović (22) iz Vranja, piše AFP, prestao je da o protestima razgovara sa svojom bakom i dekom jer "oni uglavnom zbog uticaja prorežimskih medija vide studente kao teroriste koji žele da unište društvo".

U Vranju je poslednjih meseci demonstriralo po nekoliko hiljada ljudi, što je veoma redak događaj, rekla je za AFP Sanja Petrov (33), glavna urednica veb-sajta „Slobodna reč“. Ali kako su meseci prolazili, okupljanja su postajala sve ređa, i ništa nije planirano za subotnju prvu godišnjicu katastrofe.

"U kolektivnoj svesti stanovnika Vranja, taj datum, nažalost, ne znači ništa jer su geografski udaljeni od Novog Sada. I zbog medijske izolacije" pošto većina provajdera nudi samo provladine televizijske kanale, dodala je ona.

Jedna sagovornica AFP-a smatra da demonstranti više "čak i ne znaju zašto protestuju" i da su od države "dobili mnogo više nego što zaslužuju".

AFP podseća da je Vučić "napravio brojne gestove: olakšao je dobijanje kredita mladima, smanjio školarine na univerzitetima", ali je potom "pooštrio retoriku i optužio ih da ih plaćaju strani agenti i da žele da potkopaju ustavni poredak".

Jedan 85-godišnji stanovnik Kraljeva je rekao za AFP da ne razume studente koji protestuju: "Nije u redu što su ovi mladi ljudi na ulicama. Naravno, postoje problemi, ali u Kraljevu ljudi ne žive loše".

"Demonstracije nisu rešenje. A ako demonstriramo, ne možemo uništavati ulice, prodavnice, kancelarije", kazao je on dok AFP objašnjava da se to odnosi na nasilje za koje je Vučić optužuje studente i zbog čega je poslednjih meseci uhapšeno najmanje nekoliko desetina mladih ljudi.

Predsednik je, piše AFP, u početku pominjao mogućnost izbora, ali izgleda da je napustio tu ideju i gotovo više nikada ne govori o tome.

Po jednoj od retkih dostupnih anketa, koju je sproveo Ipsos, piše AFP, tvrdilo se da bi na izborima "njegova stranka (SNS, nacionalistička desnica)" osvojila nešto više od 48 odsto glasova, dok u toj anketi nije ni bilo pitanja o tome šta bi na izborima postigli kandidati studenata.

Polarizacija će se "sigurno nastaviti do izbora, a možda čak i posle", smatra Klačar.

"Kraj krize u Srbiji nije tako blizu kao što bi se moglo pomisliti, i zemlja bi mogla da uđe u neku vrstu trajne nestabilnosti i polarizacije", rekao je on.

Na krajnjem jugu zemlje, u Novom Pazaru, jednom od retkih viševerskih gradova u Srbiji, Sead Biberović, šef nevladine organizacije Urban-IN, naprotiv vidi izlaz, piše AFP: "U Novom Pazaru Bošnjaci (muslimani) i Srbi (pravoslavci), muškarci, žene... demonstrirali su zajedno. Prvi put za 35 godina. Nadam se da su građani shvatili da imaju moć", kazao je on.

U Vranju je jedna sagovornica AFP-a ocenila da se "promena već dogodila: ljudi su zainteresovani za ono što se dešava u njihovoj zemlji, postoji određena energija, postoje promene".

Za Predraga Voštinića koji je godinama aktivista u Lokalnom frontu u Kraljevu, "čak i ljudi koji se ranije nisu usuđivali, sada se osećaju slobodno da kažu: 'Da, mi smo protiv režima!' ", prenosi AFP.

Agencija tekst završava pitanjem: "A šta je sledeće?" i Voštinićevim odgovorom: "E, to je najveći izazov".