Džihić: Za BiH put u EU je postao slepa ulica, kao da su se svi sa tim pomirili

U Bosni i Hercegovini izveštaj Evropske komisije o proširenju nije izazvao nikakvo iščekivanje niti značajniju reakciju, jer se za Bosnu proces proširenja pretvorio proceduru koja ne vodi nigde, a stvarnog napretka neće ni biti bez angažmana i pritiska EU, ocenio je stručnjak za Balkan Vedran Džihić. 

Džihić, koji je koji je viši istraživač na Austrijskom institutu za međunarodne poslove u Beču i član Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG), napisao je u autorskom tekstu povodom izveštaja EK o napretku zemalja Zapadnog Balkana u evrointegracijama, da bi još do pre nekoliko godina "stručnjaci analizirali tekst, tumačili njegov diplomatski jezik i raspravljali o implikacijama".

Sada je samo nekoliko medija u BiH prevelo izveštaj Komisije, a ostali su se ograničili na izjave zvaničnika, među kojima i ambasadora EU u BiH Luiđija Soreke, koji je rekao da je u BiH potrebna politička volja i saradnja.

"Naglašavati potrebu za političkom voljom i saradnjom u zemlji koja, slikovito rečeno, verovatno drži evropski rekord u njihovom nedostatku, jednako je kao tražiti od šampiona u lenjosti da istrči maraton. U trenutku pisanja, Sorekina objava imala je svega 13 lajkova i četiri deljenja", napiao je Džihić.

Prema njegovoj oceni, to što je najvažniji događaj ove godine u vezi sa proširenjem EU prošao "gotovo nezapaženo, najbolje govori o samoj suštini procesa" i o tome da se za BiH "proces proširenja faktički pretvorio u ne-proces – formalnu proceduru koja, barem za sada, ne vodi nigde".

On je podvukao da "čak i površno – a kamoli dobronamerno – čitanje izveštaja otkriva razmere bosanskog evropskog debakla". 

"Komisija govori o zastalim reformama, ozbiljnim političkim tenzijama i eskalaciji, izborima koji zahtevaju suštinsku reformu, parlamentu koji svoja ovlašćenja koristi samo delimično efikasno i o smanjenom zakonodavnom efektu. Upravljanje opisuje kao sve nezadovoljavajuće, a organizacije civilnog društva kao one koje deluju u ograničenom okruženju. Sledi duga lista formulacija poput nije postignut nikakav napredak, povremeno prekinuta frazom ostvaren je minimalan napredak", piše Džihić.

Postavlja se, nastavlja Džihić, pitanje ko je odgovoran za izostanak napretka? 

"Glavni deo odgovornosti leži, naravno, na domaćim vlastima i političkim akterima. Vlast u Republici Srpskoj, predvođena Miloradom Dodikom, već godinama vodi ciklus secesionističke retorike, pretnji i institucionalnih blokada, praćen sve oštrijom antievropskom naracijom. Ruska agresija na Ukrajinu – i Dodikova otvorena podrška Moskvi, koja ga zauzvrat nagrađuje kao 'korisnog remetioca' – dodatno je učvrstila taj obrazac", navodi se u autorskom tekstu.

Sa druge strane, i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) BiH nastavlja "svoj dugoročni cilj etno-teritorijalizacije Bosne, tražeći 'veća prava' za Hrvate i učvršćujući svoju kontrolu u područjima s hrvatskom većinom".

"Evropska unija, sa svoje strane, ostala je pasivna, reaktivna i neodlučna – delom i zbog članica poput Mađarske i, u novije vreme, Slovačke, koje i dalje politički štite Dodika. Sve više prevladava osećaj da je EU zasićena Bosnom, a briselski zvaničnici često na pomen zemlje samo slegnu ramenima i kažu: 'Ah, opet Bosna'“, piše Džihić.

"Bez ozbiljnijeg angažmana, posvećenosti i pritiska EU, teško je očekivati bilo kakav stvarni napredak na evropskom putu Bosne i Hercegovine. Kako se zemlja približava novim opštim izborima 2026. godine, izgledi su da će i naredni izveštaj Evropske komisije – očekivan kasnije te godine – ponovo biti ne-događaj u ne-procesu", zaključuje Džihić u analizi za BiEPAG.