Forbs Srbija: Smanjuju se izdvajanje države za projekat Čista Srbija
Navedeno je da nije poznato da li je Kragujevac još uvek deo tog projekta, jer njegovih predstavnika nije bilo na potpisivanju aneksa za označavanje početka druge faze projekta.
Gradski zvaničnici Kragujevca su 2021. godine potvrdili da će u okviru tog projekta biti izgrađena kanalizaciona mreža duga 360 kilometara, tri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i nova deponija, a ukupna vrednost je 3,15 milijarde evra (367,9 milijardi dinara).
Forbs nije dobio odgovore iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na pitanja dokle se stiglo sa tim projektom, koliko je novca potrošeno i koliko je do sada izgrađeno i sanirano, dok su na sajtu dostupni podaci iz juna ove godine.
Na sajtu piše da je projekat u toku i to u prve dve faze, gde se u prvoj fazi izvode radovi na 16 lokacija i to se iz budžeta finansiraju projekti u Novom Sadu, Novom Bečeju, Kragujevcu, Kučevu i Kniću, a iz kredita kineske Exim banke u Lazarevcu, Obrenovcu, Svrljigu, Velikim Crljenima, Banji Vrujci, Lajkovcu, Vranju, Krupnju, Kladovu, Varvarinu i Mionici.
Do juna je izvedeno 84,8 odsto kanalizacione mreže i radovi na šest postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. U drugoj fazi se radovi izvode na devet lokacija, a do juna su izvedeni na 42,9 odsto kanalizacione mreže.
Država je, kako je naveo Forbs, za sada od kineske banke povukla dve kreditne linije, za prvu fazu 203 miliona evra i za drugu 183,9 miliona evra, a glavni izvođač radova je kineska kompanija China Road and Bridge Corporation, koju je država odabrala "direktnom pogodbom, mimo tendera i transparentnih procedura".
Komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova sa tom kompanijom potpisan je tokom 2021. godine.
Ekonomisti su za Forbs rekli da je realizaciju tog projekta izuzetno teško pratiti, zbog njegove razuđenosti na gotovo 100 lokacija širom zemlje i nedovoljne transparentnosti budžetskih izdvajanja u te svrhe.
Iz postojećih podataka vidi se da je država od 2021. do danas na taj projekat utrošila oko 50 milijardi dinara, odnosno oko 430 miliona evra, što znači da je godišnje u proseku izdvajano oko 100 miliona evra.
Takođe, u revidiranoj Fiskalnoj strategiji piše da je projektovani trošak za taj projekat u 2026. godini osam milijardi dinara, a u 2027. planirano je šest milijardi, a potom četiri milijarde dinara u 2028.
"Ovi podaci signaliziraju da država smanjuje izdvajanja za realizaciju Čiste Srbije, iako bi zapravo trebalo da se ona povećavaju", piše Forbs.
Istaknuto je da nije jasno da li je sav iznos dva kineska kredita potrošen i da li je za taj novac izgrađeno ono što Ministarstvo građevinarstva navodi na svom sajtu.
"Ako jeste, to bi onda značilo da su sredstva potrošena, a da nije izgrađena sva infrastruktura planirana u prve dve faze. Podaci govore da je od 2021. do 2025. sa ove budžetske linije isplaćeno 430 miliona evra. Sa druge strane, prema podacima Uprave za javni dug vidi se da je povučeno 230 miliona evra kredita, od ukupno 387 miliona koliko iznose dva pomenuta kineska kredita", piše Forbs.
Ta razlika od oko 200 miliona evra, kako je navedeno, može značiti da su radovi ipak skuplji nego što je prvobitno planirano i da je država izdvajala više budžetskog novca nego što je planirala, a takođe, može značiti i da je razlika potrošena na neke pripreme narednih faza projekta.
Fiskalni savet je u svojoj oceni predloženog budžeta za narednu godinu upozorio da "zabrinjava ustaljena praksa po kojoj se plan investicija za određene projekte, poput ovog Čista Srbija, često ne realizuje u predviđenom obimu. Tako se ni za navedeni nivo u 2026. ne može sa sigurnošću tvrditi da će biti izvršen".
"Ulaganja u oblasti zaštite životne sredine i komunalne infrastrukture ostaju nominalno nepromenjena, što znači da njihov nivo opada u odnosu na BDP, iako bi opravdano bilo da poraste", naveo je Fiskalni savet.
Forbs piše da je Vlada Srbije u taj projekat ušla pre pet godina, zbog kritika da je u komunalnoj infrastrukturi "poražavajuće loše", te projekat Čista Srbija ima za cilj da "unapredi komunalnu infrastrukturu i omogući rešavanje višedecenijskog problema u ovoj oblasti i da Srbiju približi evropskim standardima kada je reč o odvođenju i prečišćavanju otpadnih voda".
Navedeno je da je približavanje evropskim standardima dogovoreno sa kineskom kompanijom, a da projekat uključuje izgradnju 159 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i 5,2 miliona metara cevi kanalizacione mreže.
"Rok za njegov završetak nije naznačen u dokumentu Ministarstva građevinarstva, ali tempom kojim se do sada odvijao biće potrebno više od tri decenije", piše Forbs.
