Lobisti slabe evropsku klimatsku politiku

Sporazum EU o čistoj industriji transformisan je u politički projekat koji vode korporacije i kojim dominira lobiranje teške industrije, što za posledicu ima pomeranje sa stvarne dekarbonizacije ka deregulaciji i slabljenju klimatskih propisa, pokazalo je novo istraživanje.

Prema studiji Opservatorije korporativne Evrope, vodeća inicijativa EU za smanjenje zagađenja od teške industrije za godinu dana postojanja popustila je pred najvećim zagađivačima nakon što je u posmatranom periodu registrovano više od 750 sastanka lobista i zvaničnika EU, preneo je danas briselski portal Juronjuz.

Kako je navela Opservatorija, Sporazum o čistoj industriji preoblikovan je u "mašinu" za subvencije za najveće evropske zagađivače. 

Istraživači ukazuju na brojne primere razvodnjavanja ekoloških propisa i obaveza pod maskom pojednostavljenja uz istovremeno stvaranje mnogih "ne baš" jednostavnih mehanizama za ulaganje u kompanije od kojih su neke najveći zagađivači u EU.

U proteklih godinu dana dnevno su beležena po tri sastanaka lobista širom 16 departmana Evropske komisije, pri čemu je 90 odsto uključivalo interese korporacija a samo osam odsto civilno društvo. 

Najviše lobista išlo je u kancelariju evrokomesara za industrijsko tržište Stefana Sežurnea i za godinu dana zabeležen je 131 sastanak. Sledi kancelarija evrokomesara za klimatsku akciju sa 60 sastanaka.

S druge strane, u kancelariji evropske komesarke za čistu i konkurentsku tranziciju Tereze Ribere za 12 meseci bilo je samo 20 sastanaka sa lobistima, što je velika razlika u odnosu na Sežurnea, komesara koji je sa Riberom odgovoran za napore EU da vrati evropsku industriju suočenu sa jakom konkurencijom Kine i SAD na globalnu scenu.
  
Istraživanje Opservatorije zasnovano je na javnim evidencijama ali briselsko nadzorno telo kaže da su ti podaci "samo vrh ledenog brega" jer zaposleni na nižim nivoima, koji su često meta operacija lobista, nisu u obavezi da izveste o sastancima.

"To je posebno zabrinjavajuće, s obzirom na to koliko agresivno biznis lobira da oslabi zaštitu radnika i životne sredine i marginalizuje one koji bi trebalo da brane te interese", upozorava se u izveštaju Opservatorije, preneo je Juronjuz.

U studiji se dalje navodi da su najviše sastanaka sa zvaničnicima EU imala trgovinska udruženja sa sedištem u Briselu iz metalskog i sektora rudarstva, industrije čelika, nuklearne energije i džinovi auto-industrije.

Prvi je sa 39 susreta sa zvaničnicima EU lobi industrije čelika EUROFER, u ime industrijskih giganata TisenKrupa i ArselorMitala, a sledi francuska multinacionalna elektroenergetska kompanija i nuklearni džin EDF.

Treće po broju sastanaka su organizacije iz sektora automobilske industrije ali one raspolažu najvećom moći lobiranja sa zaposlenih 190 lobista i prijavljenim ukupnim budžetom za lobiranje od gotovo 15 miliona evra godišnje.

Istraživanje je pokazalo i da uticaj korporacija u Briselu ide dalje od korporativnog i svodi se na stratešku nacionalnu politiku, pri čemu u toj trci vodi Francuska.

"Sporazum o čistoj industriji i posebno njegov 'krunski dragulj' Akt o industrijskom akceleratoru odražava izrazito francusku ekonomsku doktorinu", rekao je za Juronjuz istraživač Opservatorije Pasko Sabido ukazujući na od strane države podržanu tešku industriju, deregulaciju u ime konkurentnosti i korišćenje javnih finansija kao oružja industrije. 

Francuski EDF bio je jedan od najaktivnijih lobista koji uobličuju industrijski sporazum bloka sa 12 sastanaka sa zvaničnicima EU.