Predsednica Severne Makedonije: Za nastavak procesa evrontegracija potrebne garancije EU
U gostovanju na javnom sevisu Makedonskoj radioteleviziji (MRTV), povodom dve godine mandata, Siljanovska-Davkova je ocenila da spolja nametnute ustavne promene stvaraju nove etničke podele i odstupaju od fundamentalnih principa evropskog prava.
Istakla je da Evropska unija mora da poštuje i sopstvene konstitutivne akte koji garantuju nacionalni i kulturni identitet država i naroda, naglašavajući da pitanja vezana za manjine nisu deo evropskog prava niti Kopenhagenskih kriterijuma.
Govoreći o pregovaračkom okviru sa EU i odnosa sa Bugarskom, Siljanovska-Davkova je ocenila da postoji mogućnost obezbeđivanja političkih i pravnih garancija od Brisela.
Naglasila je da je politika Bugarske prema makedonskom pitanju kontinuirana i odavno utvrđena i ocenila da je Severna Makedonija u prošlosti ulazila u pregovore nespremna i prihvatala obaveze bez dovoljne analize posledica.
Siljanovska-Davkova je navela da su još 2018. godine publikacije i dokumenti iznosili bugarske stavove u vezi sa makedonskim pitanjima, uključujući i zahteve za eksplicitno navođenje u preambuli Ustava Severne Makedonije.
"Zato pozivamo na neku vrstu garancija. Nije tačno da ih nema. Može postojati politička garancija samog Evropskog saveta, ako želimo. Može postojati pravna garancija pravne službe Evropskog saveta, ako želimo. I treće, možemo sami doneti zakon, usvojiti nešto, ali stvar sa crvenim linijama ne funkcioniše. Zato kažem, i Evropska unija mora to da urad", rekla je Siljanovska-Davkova, a prenela agencija MIA.
Severnoj Makedoniji su zbog bilateralnog problema sa Bugarskom, što je postalo deo Pregovaračkog okvira, blokirani pregovori o prustupanju EU.
Skoplje je u julu 2022. formalno počelo "prvu fazu" pregovora sa EU, ali da bi prešlo u "drugu fazu" i počelo da otvara poglavlja mora da uvede Bugare u Ustav, što stranka premijera Severne Makedonije Hristijana Mickoskog VMRO DPMNE od tada blokira.
Premijer Severne Makedonije, koji je na vlast došao polovinom 2024. godine, ranije je Briselu i Sofiji kao rešenje za prevazilaženje te prepreke ponudio odloženo dejstvo ustavnih izmena koje bi počele da važe kad njegova zemlja zatvori pregovore sa EU ili da dobije garancije da neće biti drugih bilateralnih uslovljavanja, što nije naišlo na podršku.
Vlasti u Bugarskoj odbijaju da pregovaraju sa Severnom Makedonijom o ublažavanju uslova pod kojima Skoplje može da počne pristupne pregovore sa EU.
