Ističe se da će Srbija morati da obnovi demokratski dijalog, pokaže jasnu i nedvosmislenu posvećenost vrednostima EU, uključujući usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i napore ka pomirenju, dobrosusedskim odnosima i normalizaciji.
U izveštaju o napretku Srbije navodi se da ona u prethodnih 12 meseci nije ostvarila nikakav suštinski napredak u pregovorima o pristupanju i da je taj period obeležila društvena polarizacija, uključujući predizborni kontekst.
Ocenjuje se da su, iako je Srbija napredovala u usklađivanju s pravnim tekovinama EU i tehničkim standardima, negativni trendovi u osnovama pretpristupnog procesa bili suprotni proglašenom cilju vlasti - pristupanju EU i vrednostima koje su u osnovi puta Srbije ka Uniji.
U izveštaju se ističe da je slabo usklađivanje Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije i da ona treba da sprovede sve obaveze koje proističu iz dijaloga s Kosovom kojem posreduje EU, a koje ostaju integralni deo njene evropske perspektive.
Komisija ukazuje i da nedavni poslanički izbori u Srbiji daju novoj vladi snažan mandat za reforme.
Srbija je od januara 2014. otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, uključujući sva iz Klastera 1 (osnove) i Klastera 4 (zelena agenda i održiva povezanost), a dva poglavlja su privremeno zatvorena.
Navodi se da ranija ocena Komisije da je Srbija ispunila početna merila za otvaranje Klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i dalje stoji, kao i ocena da je taj klaster tehnički spreman za otvaranje, ali da će ukupan tempo pregovora s EU zavisiti od napretka u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa s Kosovom.
Dalje se navodi da ostvarivanje ciljeva za EU zahteva snažnu političku volju, sprovođenje neophodnih reformi, pristup "celog društva", efikasnije planiranje politika i koordinaciju, uz adekvatne ljudske i finansijske resurse za sve institucije uključene u proces pristupanja.
U izveštaju se ukazuje na anti-EU narativ, ne samo u medijima, već i među zvaničnicima Srbije, uključujući visoke, i dodaje da njene vlasti treba da preuzmu veću odgovornost za proaktivnu i objektivnu komunikaciju o pristupanju zemlje EU i borbu protiv dezinformacija i manipulacija informacijama.
Navodi se i da je sahrana osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u septembru, uz zvaničnu podršku i prisustvo visokih zvaničnika i vojske, doprinela glorifikaciji zločinca na način koji je suprotan vrednostima na kojima počiva put Srbije ka EU.
Dalje se ukazuje na masovne proteste širom zemlje zbog navoda o vladinoj korupciji i uočenog nedostatka odgovornosti i transparentnosti, posebno zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu 2024, što je produbilo polarizaciju srpskog društva.
Navodi se da je u izveštajnom periodu nastavljen dijalog o normalizaciji između Kosova i Srbije uz posredovanje EU, ali da su domaće političke preokupacije obe strane omele odlučne korake ka sprovođenju Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. i njegovog aneksa za sprovođenje, a time i napredak na normalizaciji odnosa.
Komisija je istakla da je konstruktivno angažovanje u procesu normalizacije takođe zahtev u okviru Programa za reforme i rast za Zapadni Balkan.
