Izveštaj EK: Srbija bez pomaka u usklađivanju sa spoljnom politikom EU

Srbija je nazadovala u oblasti ekonomskih odnosa s inostranstvom a u oblasti spoljne i bezbednosne politike nije ostvarila pomak, ocenila je Evropska komisija u danas objavljenom Paketu proširenja.

U izveštaju o napretku Srbije Komisija je ocenila da je neusklađivanje sa sankcijama u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine, zajedno sa učetalim antievropskim narativima, pokrenulo pitanja o strateškoj orijentaciji Srbije.

U poglavlju 31 koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, Srbija je umereno pripremljena, ali sveukupno nije ostvarila napredak tokom izveštajnog perioda, jer se samo delimično usklađivala sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i nastavila je sa retroaktivnim usklađivanjem.

Srbija se naknadno uskladila sa pojedinim odlukama Saveta EU koje se odnose na ruske pojedince, Iran, kao i sa određenim izjavama EU o Ukrajini, što predstavlja pozitivnu promenu u pogledu prakse usklađivanja.

"Ipak, pojedini potezi i izjave Srbije bili su u suprotnosti sa ključnim stavovima EU, naročito kada je reč o Rusiji i Kini. Trenutno ne postoji usklađivanje sa restriktivnim merama EU prema Rusiji, Belorusiji i Iranu, koje su uvedene u kontekstu ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine. U kombinaciji sa učestalim antievropskim narativima, ovo je pokrenulo pitanja o strateškoj orijentaciji Srbije", navodi se u izveštaju.

Dodaje se da Srbija ipak sarađuje s EU na suzbijanju zaobilaženja sankcija i da je pružila značajnu podršku Ukrajini.

Komisija ukazuje i na česte česte bilateralne kontakte na visokom nivou sa Rusijom, između ostalog i u kontekstu stalne zavisnosti Srbije od ruskih energenata.

Tokom izveštajnog perioda, Srbija je nabavkom supersoničnih raketa vazduh-zemlja iz Kine, koje se montiraju na borbene avione ruske proizvodnje, dodatno produbila stratešku zavisnost od Kine na način, kako se navodi, koji nije u skladu sa njenom opredeljenošću za put ka EU.

U narednoj godini, prioritet Srbije bi trebalo da bude unapređenje usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, kao i izbegavanje poteza i izjava koji su u suprotnosti sa stavovima EU.

Takođe treba da radi na suzbijanju manipulacije informacijama, dezinformacija i mešanja stranih aktera, kao i da spreči da treće treće zemlje koriste teritoriju Srbije i/ili njene građane za sprovođenje hibridnih operacija.

Evropska komisija poziva Srbiju i da ne daje državljanima Rusije državljanstvo Srbije i time im omogućava putovanje u EU bez viza.

U  poglavlju 30, koje se odnosi na ekonomske odnose s inostranstvom, Evropska komisija ocenjuje da je Srbija umereno pripremljena.

Zabeleženo je nazadovanje jer je Srbija privremeno uvela nova trgovinska ograničenja koja nisu u skladu sa Sporazumom o stabiliziaciji i pridruživanju, povukla se iz aktivnosti regionalne saradnje čime je blokrala napredak celog regiona u uspostavljanju Zajedničkog regionalnog tržišta, i jer je nastavila sa primenom postojećeg režima uvoznih dozvola.

Preporuke Komisije od prošle godine nisu u potpunosti sprovedene i ostaju uglavnom važeće, a Srbija naredne godine treba da ukine sva postojeća trgovinska ograničenja i da ne uvodi nova.

Srbija se poziva i da usvoji zakon o genetski modifikovanim organizmima u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije kako bi napredovala u pregovorima o bilateralnom pristupu tržištu i finalizovala svoje pristupanje toj organizaciji.

Takođe treba da primeni mere iz novog akcionog plana o zajedničkom regionalnom tržištu i sve odluke usvojene u okviru Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), da izbegava ometanje usvajanja odluka i preporuka, kao i odlaganje daljeg napretka u regionalnoj ekonomskoj integraciji.