AP: Brutalna rasprodaja akcija kompanija povezanih s veštačkom inteligencijom uzdrmala Volstrit

Ovaj pad je potpuno poništio dobitak koji je američko tržište akcija ostvarilo prethodnog dana, najbolji u poslednja tri meseca.

Indeks S&P 500 je pao 4,4%, zabeleživši najgori dan od aprila 2025. godine, kada je predsednik Donald Tramp uzdrmao svetska tržišta uvođenjem carina u okviru svog programa "Dan oslobođenja". Indeks Dow Jones Industrial Average pao je za 1.833 poena, odnosno 3,4%, dok je indeks Nasdaq izgubio 5,5% vrednosti.

Nasdaq, u kojem dominiraju akcije tehnoloških kompanija – uključujući i one povezane s veštačkom inteligencijom – sada je 11,9% ispod svog istorijskog maksimuma dostignutog prošlog meseca. U finansijskom žargonu, pad vrednosti veći od 10% naziva se "korekcijom".

Svetska tržišta akcija našla su se pod pritiskom usled kontinuiranog pada vrednosti kompanija koje su profitirale od procvata tehnologije veštačke inteligencije. Tako je južnokorejski indeks KOSPI pao za 5,3%. Vrednost ovih akcija već mesecima varira zbog zabrinutosti da bi izgradnja novih centara podataka za veštačku inteligenciju mogla da uspori, usled visokih troškova zaduživanja. Kritičari takođe ističu da su cene akcija u sektoru veštačke inteligencije previše porasle, te da je reč o "balonu".

Dodatni izazov predstavljali su i američki međuizbori održani u utorak. Pobede demokrata širom zemlje otvorile su mogućnost da vlasti nalože obustavu izgradnje novih centara podataka. Glasači, bez obzira na političku pripadnost, izražavaju oprez prema veštačkoj inteligenciji i nezadovoljstvo zbog rasta računa za struju, koji je posledica rada ovih centara.

Svako usporavanje izgradnje centara podataka za veštačku inteligenciju značilo bi smanjenje potražnje za specijalizovanim čipovima, kao i za električnom energijom i drugim proizvodima i uslugama koje se masovno troše u okviru "groznice" oko veštačke inteligencije – fenomena koji je glavni pokretač rasta američke ekonomije.

Nvidia, kompanija za proizvodnju čipova koja je brzo postala simbol procvata veštačke inteligencije, pala je 9,3% i bila je, ubedljivo, najveći teret za indeks S&P 500. Od početka godine, vrednost njenih akcija je pala za 2,6%, pošto su u prethodne tri godine ostvarile godišnje dobitke od približno 39%, 171% i 239%.

Akcije kompanije Advanced Micro Devices su pale za 17,3%. Kompanija CoreWeave, koja klijentima putem oblaka (cloud) iznajmljuje pristup čipovima za veštačku inteligenciju, zabeležila je pad od 9,8%. Akcije kompanije GE Vernova, koja pruža podršku u napajanju centara podataka, pale su za 7,5%.

Situaciju za investitore dodatno otežava činjenica da su akcije kompanija koje proizvode čipove za veštačku inteligenciju među najuticajnijim na Volstritu, budući da su postale i neke od najvećih. Na primer, promena vrednosti akcija kompanije Nvidia za 1% ima veći uticaj na indeks S&P 500 nego promena od 1% kod gotovo bilo koje druge američke akcije.

Na ostalim finansijskim tržištima, početna, instinktivna reakcija na rezultate američkih izbora na sredini mandata (midterm elections) donekle je splasnula. Cena barela sirove nafte tipa "brent" porasla je za 3,9%, na 98,29 dolara, nadoknadivši značajan deo pada od gotovo 9% zabeleženog prethodnog dana. I dalje vlada neizvesnost u pogledu daljeg toka rata s Iranom, kao i o tome kada bi globalna energetska industrija mogla da se vrati u normalne tokove.

Na tržištu obveznica, prinosi na državne hartije od vrednosti SAD nastavili su da padaju. Prinos na desetogodišnje državne obveznice spustio se na 4,84% sa 4,90%, koliko je iznosio kasno u sredu. U izbornoj noći taj prinos je bio 4,95%, a prošlog meseca iznad 5,30%. To bi mogao biti signal da investitori masovno usmeravaju kapital u američke državne obveznice, tražeći sigurnije utočište u trenutku kada cene akcija padaju.

Do pada prinosa došlo je uprkos pojedinim ohrabrujućim izveštajima o američkoj ekonomiji.

Na berzama u inostranstvu, kretanje indeksa u Evropi i Aziji bilo je raznoliko. Pored Južne Koreje, i japanski indeks "Nikei 225" (Nikkei 225) osetio je posledice pada vrednosti akcija tehnoloških kompanija i onih povezanih s veštačkom inteligencijom, pa je pao 1,8%.

Londonski indeks "FTSE 100" (FTSE 100) pao je za 0,4% pošto je Banka Engleske, prvi put u poslednje tri godine, povećala svoju osnovnu kamatnu stopu da bi ograničila visoku inflaciju.

Iz Banke su poručili da će njeni naredni potezi u vezi s kamatnim stopama u velikoj meri zavisiti od razvoja situacije u ratu s Iranom, koji je uticao na cene nafte, dok je inflacija viša širom sveta.