Izveštaj EK: Smanjiti zavisnost od ruskog gasa i obezbediti finansiranje pravedne tranzicije

Srbija treba da smanji zavisnost od ruskog gasa i da uspostavi održiv mehanizam finansiranja pravedne energetske tranzicije, navodi se u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije.

Evropska komisija je u izveštaju o Srbiji, objavljenom ove sedmice u okviru Paketa proširenja EU, ocenila da je Srbija umereno pripremljena u oblasti energetike, odnosno u poglavlju 15 u okviru klastera 4 (Zelena agenda i održiva povezanost), a da su preporuke od prošle godine delimično sprovedene.

Tokom izveštajnog perioda je postignut određen napredak koji uključuje potpuno razdvajanje delatnosti i konačnu sertifikaciju preduzeća "Transportgas Srbija" kao nezavisnog operatora transportnog sistema prirodnog gasa, osnivanje kompanije Gas Infrastruktura Nov Sad kao novog nezavisnog vlasnika gasne mreže, kao i napredak u transponovanju propisa iz Paketa za integraciju tržišta električne energije.

U izveštaju se podseća da naftna kompanija NIS podleže američkim sankcijama zbog ruskog većinskog vlasništva i posluje na osnovu privremene dozvole, što "doprinosi neizvesnosti na domaćem tržištu".

"Srbija treba da smanji zavisnost od ruskog gasa i da reši pitanje većinske kontrole Rusije nad svojom gasnom i naftnom industrijom", ocenjuje se u izveštaju.

Kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, Evropska komisija ocenjuje da je Srbija ostvarila napredak u integrisanju kapaciteta u elektroenergetsku mrežu, sa oko 1.300 megavata priključenih na mrežu do sredine ove godine.

Srbija još nije sprovela treći krug aukcija za solarne i vetroelektrane, kao što je predviđeno planom za period 2023-2025.

Ocenjuje se i da je udeo OIE u sektorima kao što su daljinsko grejanje, industrija i transport i dalje ograničen.

"Srbija treba da unapredi regulatorni okvir i proces izdavanja dozvola, uspostavi potpuno funkcionalnu jedinstvenu kontakt tačku za projekte u oblasti obnovljivih izvora energije, definiše područja za ubrzani razvoj OIE i uvede nacionalni sistem sledljivosti za obnovljiva goriva", navodi se u izveštaju.

Da bi podržala prelazak na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika, Srbija treba da prioritet da uvođenju naprednih biogoriva i obnovljivih goriva nebiološkog porekla.

Evropska komisija ocenjuje i da bi trebalo revidirati zakon o energetskim zajednicama za obnovljivu energiju kako bi se rešila pitanja nejasnih definicija, nedoslednosti u pravnom okviru i nedostatke u praktičnoj primeni.

U izveštaju se podseća da je Srbija usvojila program za sprovođenje Strategije energetike za period 2026–2028, da je pokrenula naredni ciklus izrade Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP), koji obuhvata period od 2030. do 2040. godine, kao i da je u junu prošle godine usvojila Plan za pravednu tranziciju.

"Srbija bi sada trebalo da se fokusira na uspostavljanje održivog mehanizma finansiranja koji će podržati njegovu primenu i osigurati ubrzanje procesa napuštanja uglja", navodi EK.

U pogledu nuklearne energije, nuklearne bezbednosti, upravljanja radioaktivnim otpadom i zaštitom od radijacije, Evropska komisija ocenjuje da su zakoni Srbije samo delimično usklađeni sa pravnim tekovinama Evropske zajednice za atomsku energiju (Euratom).

Podsećajući na korake koje je Srbija preduzela u pravcu potencijalnog razvoja nuklearnog programa, Evropska komisija je navela da je potrebno dodatno ojačati kapacitete Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) "kako bi mogao da ispuni sve buduće obaveze imajući u vidu tekuće aktivnosti koje se odnose na moguću upotrebu nuklearne energije".


Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.