Gotovo 30 ekoloških udruženja traži ostavke direktora Srbijavoda i Srbijašuma

Gotovo 30 ekoloških udruženja i inicijativa podnelo je danas Vladi Srbije zahtev za ostavku ili razrešenje direktora Srbijavoda Gorana Puzovića i vršioca dužnosti direktora Srbijašuma Krsta Janjuševića.

Ekolozi su se odlučili da podnesu ovaj zahtev zato što smatraju da je neophodno utvrditi odgovornost za nečinjenje i štetno postupanje u upravljanju prirodnim dobrima, kao što su vode i šume, navdeno je u zajedničkom saopštenju. 

Istaknuto je da direktori Srbijavoda i Srbijašuma u tom pogledu nose posebnu odgovornost, jer ova preduzeća upravljaju ključnim vodnim i šumskim dobrima, a njihove odluke i propusti u prethodnom periodu imaju dugoročne posledice po prirodu, bezbednost i kvalitet života građana.

U zahtevu se podseća da je mandat direktora Srbijavoda Gorana Puzovića istekao 2021. godine, iako je na čelu tog preduzeća od 2012. godine.

Iz ekoloških udruženja i inicijativa su ukazali na nezakonite radnje i propuste preduzeća - nepoštovanje pravosnažnih sudskih odluka u vezi sa Savskim nasipom, rizike po vodoizvorište i vodosnabdevanje u Surčinskom polju, izdavanje vodnih saglasnosti bez odgovarajućih uslova zaštite prirode i neadekvatan nadzor nad korišćenjem vodnog zemljišta. 

Navedeno je da na ovaj način nije obezbeđena adekvatna zaštita prirode uz stvaranje potencijalnih rizika da odobreni projekti naruše režim površinskih i podzemnih voda, stabilnost obala i prirodna ravnoteža akvatičnih i priobalnih ekosistema.

Srbijavode su izdavale vodno zemljište u zakup, dok su zakupci neometano menjali namenu i prirodne karakteristike zemljišta, gradili komercijalne objekte, nasipali i zatrpavali vodoplavna područja i lateralne kanale, ugrožavajući vodna dobra i vodni režim, uprkos jasno definisanim ugovornim obavezama da zemljište koriste sa pažnjom dobrog domaćina. 

Za to vreme nadležna vodna inspekcija nije preduzimala delotvorne mere da takve aktivnosti spreči, uprkos višegodišnjim prijavama i upozorenjima udruženja građana. 

Srbijavode, navodi se, nisu obezbedile dosledno poštovanje ugovornih obaveza niti zaštitu javnog vodnog dobra, čime je omogućena dugotrajna devastacija priobalja i potencijalno ugrožena funkcionalnost sistema odbrane od poplava.

Posebno, smatraju, zabrinjava što se na ovom prostoru nalaze i područja identifikovana kao potencijalna staništa od značaja za evropsku ekološku mrežu Natura 2000, čije su prirodne vrednosti ovakvim intervencijama ozbiljno narušene. 

Ovakvo višegodišnje postupanje dodatno otežava proces uspostavljanja mreže Natura 2000 u Srbiji, za koji je nadležno Ministarstvo zaštite životne sredine, budući da degradacija identifikovanih staništa može dovesti u pitanje njihovu ekološku vrednost, otežati ispunjavanje obaveza  Srbije u procesu usklađivanja sa evropskim propisima o zaštiti prirode i zahtevati dodatne mere i sredstva za obnovu uništenih staništa, navdeno je u zahtevu.

Takođe, Srbijavode su donosile planove vađenja rečnih nanosa bez sprovođenja istražnih radova i analiza uticaja na vodni režim, što je za posledicu imalo vađenje rečnih nanosa sa lokacija koje nisu potrebne niti prioritetne. 

Dodaje se i da Srbijavode u više slučajeva nisu dostavile potrebne podatke Direkciji za vode, čime je onemogućena adekvatna kontrola potpunosti i tačnosti podataka koje dostavljaju lica kojima je odobreno vađenje rečnih nanosa. 

Dozvoljene godišnje količine vađenja rečnih nanosa nisu zasnovane na bilansu nanosa što vodi u nadeksploataciju sa štetnim ekološkim posledicama.

Srbijavode kao nosilac građevinske dozvole i investitor projekta brane sa akumulacijom "Svračkovo", kroz realizaciju protivzakonitog, zastarelog i nebezbednog projekta, sprovodi radove na području za koje je pokrenut postupak zaštite Specijalnog rezervata prirode "Veliki Rzav", staništa velikog broja zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, ukazano je u zahtevu. 

Naglašeno je da posebno ozbiljan propust predstavlja realizacija projekta bez obaveznog Elaborata za određivanje posledica usled iznenadnog rušenja brane, kojim se utvrđuju mere obaveštavanja i uzbunjivanja stanovništva na području ugroženom poplavnim talasom, čime se zanemaruje bezbednost ljudi i rizik od potencijalno katastrofalnih posledica.

Istovremeno, građani Srbije izloženi su finansijskom opterećenju usled izdvajanja enormnih budžetskih sredstava za realizaciju ovog neodrživog projekta, koji predstavlja pogubnu pretnju po prirodu ali i ljude.

Dodaje se da Srbijavode nisu sprovodile javne nabavke za sve nabavke za koje to zakon nalaže i angažovale su izvođače radova bez odgovarajućih licenci.

Srbijavode, samo formalno i deklarativno čuvar i upravljač vodnim dobrima, koji bi trebalo da radi u opštem interesu, godinama je sistemski zanemarivalo svoje zakonske obaveze u Timočkoj Krajini kroz izostanak nadzora, neizdavanje ili nepoštovanje rokova iz vodoprivrednih uslova i saglasnosti, kao i nepreduzimanjem hitnih mera zaštite rečnih korita. 

Umesto da insistira na striktnom inspekcijskom nadzoru i zabrani ispuštanja neprečišćenih rudarskih i otpadnih voda kompanije Serbia Zijin Mining/Copper, ovo preduzeće je pasivnim držanjem i administrativnom opstrukcijom omogućilo nekontrolisano deponovanje teških metala i toksičnih supstanci u vodotokove, naveli su predstavnici ekoloških udruženja i inicijativa u svom zahtevu. 

Ovakva višegodišnja nezakonita praksa dovela je do ekološke katastrofe u kojoj je Borska reka degradirana u status funkcionalno "mrtve reke" bez ikakvog vodenog života, a direktno su kontaminirani i Veliki Timok, Kriveljska i Brestovačka reka, termalne, ali i podzemne vode, čime su ugrožena i dugoročna izvorišta za vodosnabdevanje čitavog regiona.

Za v.d. direktora Srbijašuma Krstu Janjuševića, koji je na tom položaju od 2024. godine, iz ekoloških organizacija su ukazali da mu je zakonski mandat istekao 8. avgusta 2025. godine. 

Naglasili su da Srbijašume, koje upravljaju sa skoro 80 odsto šumskog fonda i najvećim brojem zaštićenih područja u Srbiji (ukupno 57), nisu ispunile svoju osnovnu dužnost očuvanja i obnove šuma. 

Osnovna karakteristika aktuelnog modela upravljanja šumama i zaštićenim područjima prirode jeste preterana eksploatacija, jer uzmesto da se čuvaju kao vredni ekosistemi, šume se pre svega tretiraju kao profitabilni izvor drvne građe. 

Navedeno je da se čak se i u zaštićenim prirodnim dobrima šume tretiraju isključivo kao nešto što treba poseći, dok se sve druge opštekorisne funkcije poput ekoloških i socijalnih u potpunosti zanemaruju.

Precizirano je i da se Srbiji u proteklih 14 godina godišnje seklo oko 3,1 miliona kubnih metara, što je u 2025. godini poraslo na čak 5,6 miliona metara kubnih.

Obim seča u Srbijašume je skočio sa prosečnih 1,5 miliona kubnih metara na oko 1,8 miliona kubnih metara. 

Pošumljava se oko 2.000 hektara, što je nezadovoljavajuća dinamika, kad se ima u vidu činjenica da je samo prošle godine opožareno više od 5.000 hektara. 

Navedeno je i da su lokalna povećanja šumskog fonda više rezultat toga što sela ostaju pusta i imanja napuštena, nego rezultat rada Srbijašuma.

Ekološka udruženja i inicijative smatraju da su srpskom šumarstvu potrebne korenite reforme - stručno ekosistemsko i klimatski pametno upravljanje šumama. 

Reforma podrazumeva prelazak na prirodi blisko šumarstvo (Pro Silva modeli), a u šumama posebne namene, u zaštićenim područjima, očuvanje starih, primarnih i visoko vrednih šuma, kao i ekosistemski model, postupno smenjivanje monokultura kako bi se imale šume otpornije na suše, potkornjake i požare.

Podnosioci zahtevaju da Puzović i Janjušević podnesu ostavke, a ako to ne učine, traže da ih nadzorni odbori hitno razreše. 

Od nove Vlade Srbije traže imenovanje stručnih vršilaca dužnosti i raspisivanje javnih konkursa za rukovodstva ovih preduzeća.

"Ostavke su nužan prvi korak, ali odgovornost mora da obuhvati i utvrđivanje propusta i posledica po javna dobra. Promena funkcionera neće biti dovoljna ako se nastavi upravljanje koje ugrožava vode, šume i ljude", poručila je Žaklina Živković iz Polekola koji je predstavnik ekoloških udruženja koje su podnele zahtev. 

Zahtev je podnelo 29 udruženja i inicijativa - Polekol, Odbranimo šume Fruške Gore, Društvo za zaštitu Rzava - Rzavljani, Zaštitimo reke Prijepolja, Tvrđava Smederevo, Ekološki centar "Stanište", Platforma za društveni razvoj i inovacije iRevolucija, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI, Ne damo vode Mionice i Akvila Bačka Palanka.

Zahtev su potpisali i Platofrma Plavo i zeleno, Ekološki pokret Padina, Studenac Nova Varoš, Bitka za Vlasinu, Bela čaplja 1165, ProTok 21 Smederevo, Rendžeri istočne Srbije, Čuvari Homolja, Libergraf Užice.

Potpis su stavile i organizacije N(eko) brine za Levač, Mladi istraživači Srbije, Timočka buna, Savez ekoloških organizacija Srbije - SEOS, UG Suvoborska greda, Marš sa Drine, Sačuvajmo planinske reke Kraljeva, Inicijativa Spasimo Studenicu i Za naš kej.