Sutra Svetski dan divljih vrsta

Nezakonito sakupljanje, krivolov, ilegalna trgovina i krijumčarenje su najozbiljnije pretnje po opstanak sve većeg broja ugroženih vrsta u divljini, odmah posle gubitka prirodnog staništa, upozorilo je Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije povodom Svetskog dana divljih vrsta koji se danas obeležava.

Taj medjunarodni datum ustanovila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2013. godine, u cilju podizanja svesti i ukazivanja na problem koje ljudske aktivnosti predstavljaju po opstanak divljih vrsta.

Obeležavanje Svetskog dana divljih vrsta podudara se sa datumom kada je 1973. godine prvi put potpisana Konvencija o medjunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES) koja reguliše promet i trgovinu preko 35.800 ugroženih vrsta vrsta biljaka i životinja, uključujući njihove delove i derivate.

Potvrdjivanjem CITES Konvencije 2001. godine Srbija je preuzela obavezu praćenja legalnog medjunarodnog prometa, ali i sprečavanja, odnosno sankcionisanja medjunarodne ilegalne trgovine ugroženim divljim vrstama.

Po procenama Interpola godišnja vrednost ilegalne trgovine divljim vrstama na globalnom nivou iznosi izmedju osam i 10 milijardi dolara, što je svrstava medju prvih pet ilegalnih aktivnosti po profitabilnosti u svetu.

Srbija se nalazi na jednom od najfrekventnijih koridora za promet robe u ovom delu Evrope, što je istovremeno stavlja na ključno mesto u borbi protiv krijumčarenja divljih vrsta. Od 2010. godine, nadležni nadzorni organi Srbije zaplenili su više od 2.000 živih primeraka divljih vrsta životinja. Najbrojniji su gmizavaci i ptice, ali su i krupni sisari poput lavova, medveda, vukova i majmuna ponekad predmeti zaplena, navelo je Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Ove godine se u okvoru obeležavanja Svetskog dana divljih vrsta posvećuje posebna pažnju velikim mačkama, koje spadaju medju najpoznatije divlje životinje na planeti, poput tigrova, lavova, leoparda, jaguara, riseva.

Divlje populacije velikih mačaka opadaju alarmantnom brzinom zbog gubitka staništa i plena, sukoba sa ljudima, ali sve češće i zbog krivolova i ilegalne trgovine njihovim krznom, kandžama i drugim delovima tela koja se koriste u azijskoj tradicionalnoj medicini.

"Populacija tigrova je u poslednjih 100 godina opala za 95 odsto a populacija afričkih lavova za 40 odsto za samo 20 godina. Sve ove alarmantne brojke pozivaju na zajedničke akcije i saradnju na zaštiti ugroženog divljeg sveta", navodi se u saopštenju Ministarstva za zaštitu životne sredine.