Društvene mreže ne poznaju crvene linije u širenju govora mržnje i propagande
Nakon protesta koji je organizovala Makedonska pravoslavna crkva uz podršku drugih verskih zajednica, protiv zakona o rodnoj ravnopravnosti i matičnoj evidenciji , ali i ranije održane Parade ponosa i zahteva LGBT+ osoba za izjednačavanjem njihovih ljudskih prava sa ostalim građanima, društvene mreže i mediji bili su preplavljeni govorom mržnje i lažnim vestima, što, prema mišljenju upućenih, izaziva nasilje i dodatno produbljuje podele među građanima po svim osnovama.
Ovakva pojava u zemlji i regionu nije nova, ali ovoga puta je krajnje zabrinjavajuća i dodatno polarizuje ionako već podeljeno društvo, ovih dana uzima maha nakon pretećih poruka, sa pozivom na nasilje nad državnim funkcionerima, političarima, novinarima pa sve do anonimnih pretnji po život, evidentni su primeri uočeni među korisnicima društvenih mreža.
Nemoguće je a da ne postoji objava na društvenim mrežama, pogotovo ako je vest vezana za temu rodne ravnopravnosti, a da se ne koristi kao prilika i podsticaj da se neko etiketira i otvori burna debata među građanima o „jednima“ ili "drugima" , o "izdajnicima" ili "patriotama", "pederima" i "lezbejkama", ne izostavljajući uvrede i govor mržnje. Među širokim spektrom ovakvih primera na društvenim mrežama su pozivi na linč predstavnika Nacionalne mreže protiv homofobije i transfobije, kroz poruku „lov je počeo, lovimo vas do kraja, nakaze“, ali i niz drugih.
Iako se sve ove radnje mogu smatrati krivičnim delima, za koja je prema Krivičnom zakoniku Makedonije predviđena kazna zatvora do nekoliko godina, postavlja se pitanje kako iskoreniti takav govor mržnje i sprečiti izazivanje nasilja u bilo kom obliku, ali istovremeno da se pronađu odgovorni, koji to praktikuju i da se preduzmu odgovarajuće mere protiv počinilaca.
Profesorka komunikologije sa Međunarodnog balkanskog univerziteta Viktorija Kafedžiska je na ovu temu za „Sloboden pečat” prokomentarisala da društvo uglavnom sa strahom gleda na sve novine, uključujući i one koje su javnosti predstavile osobe iz LGBTI+ zajednice, a koje su vezane za rodnu ravnopravnost i ljudska prava. Kako kaže, problem je u transparentnosti predlagača zakona, a to je Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, koje, prema Kafedžiskoj, snosi odgovornost zašto nije bilo javne rasprave o tome šta tačno ovaj zakon znači za građane.
- Iskorišćen je vakum neinformisanosti u javnosti, gde su i jedni i drugi svojim obrazloženjem zakona uvukli građane u začarani krug govora mržnje, dezinformacija i propagande. Problem u konkretnom slučaju je predlagač zakona, a to je Ministarstvo rada i socijalne politike, koje je pogrešilo što Nacrt zakona o ravnopravnosti polova nije stavio na javnu raspravu. Sada praktično ne znamo šta zakon zapravo znači, čitajući objašnjenja LGBT+ zajednice i obrnuto iz Crkve – kaže Kafedžiska.
Profesorka komunikologije dodaje da u ovom trenutku u kratkom vremenskom periodu nije moguće pronaći rešenje za ovaj društveni problem, koji je prema njenim rečima ozbiljan i sada posle poslednjih protesta Crkve i LGBT+ zajednice je kulminirao kao nikada do sada.
– Moram da istaknem da je crkva napravila korak napred i pokušala da objasni šta znači rodna ravnopravnost. Da je to zastrašujuće posebno za maloletnike u razvijenijim zemljama od naše. Ali njihovi protesti su iskorišćeni i u drugoj konotaciji da se javnosti prenese da su prava žena ugrožena, odnosno da su žene svedene na potkategoriju, izjednačavajući ih sa muškarcima koji nikada neće biti žene u pravom smislu te reči, što takođe nije tačno. Isto su uradile i LGBTI+ aktivistkinje koje su verskim zajednicama na svojim skupovima slale poruke govora mržnje. Zaključak je da je govor mržnje na internetu, odnosno na društvenim mrežama element vezan za dešavanja na terenu i teško ga je, nažalost, sankcionisati – zaključuje Kafedžiska.
Istovremeno, univerzitetski profesor krivičnog prava Gordan Kalajdžiev više puta je u izjavi domaćim medijima naveo da je širenje rasističkog i ksenofobičnog materijala uz poziv na nasilje putem kompjuterskog sistema precizno propisano u Krivičnom Zakoniku, u čl.394. Prema njegovim rečima, kazna za ovakve pozive na nasilje, ukoliko postoje teži oblici kršenja zakona, može biti i do deset godina zatvora.
-Krivični zakonik precizno opisuje da ako se u javnosti širi rasistički ksenofobični pisani materijal, slika ili drugi prikaz ideje ili teorije koja potpomaže ili podstiče mržnju, diskriminaciju ili nasilje nad osobom ili grupom na osnovu nacionalnog ili etničkog porekla ili slično, putem interneta, zaprećena je kazna zatvora od jedne do pet godina – kaže Kalajdžiev u izjavi domaćim medijima na ovu temu.
Žarko Trajanoski, iz Instituta za medije i analitiku IMA, govoreći na panel diskusiji o medijima i kampanjama sa dezinformacijama i govorom mržnje protiv rodne i seksualne ravnopravnosti, pozvao je javnog tužioca da reaguje u vezi sa govorom mržnje zasnovanim na polu, rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji.
„Tužilaštvo treba podsetiti da treba da odgovori onima koji sada šire govor mržnje po osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije, jer su isti osnovi i u Zakonu o javnom tužilaštvu.
Prema Trajanoskom, „ovaj fenomen dezinformisanja po osnovu pola i seksualne orijentacije postaje globalni problem“, ali i bezbednosni problem, kojim treba da se pozabave ne samo mediji, već i nadležne institucije:
„Ne samo da su mediji dužni da poštuju svoje obaveze, da ne šire govor mržnje, da se bore protiv govora mržnje, da ne šire dezinformacije i sprečavaju dezinformacije, već i institucije sistema treba da spreče stvaranje bezbednosnih problema i dalju polarizaciju u društvu – istakao je Trajanovski.
Ne postoji tačna definicija govora mržnje
U Makedoniji je od 2014. godine širenje govora mržnje krivično delo. Stručnjaci kažu da postoji prostor za unapređenje zakonskih odredbi, posebno jer praksa pokazuje da su odredbe neprimenljive, jer nedostaje sažet član koji će dati definiciju govora mržnje, što će olakšati postupanje državnog tužioca i Ministarstva unutrašnjih poslova u vezi njegovog prepoznavanja. Pored Državnog tužilaštva, mehanizmi zaštite od govora mržnje su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Komisija za zaštitu od diskriminacije, Agencija za audio i audiovizuelne medijske usluge, Udruženje novinara Makedonije, Savet za etiku u medijima Makedonije.
„Crveno dugme“ Onlajn aplikacija MUP-a za prijavu govora mržnje
Inače, treba pozdraviti što je Ministarstvo unutrašnjih poslova na svom sajtu uvelo aplikaciju, u cilju lakšeg otkrivanja i postupanja sa ovim asocijalnim i antisocijalnim pojavama, gde građani mogu da prijave svako saznanje ili informaciju iz ove oblasti. Aplikacija se nalazi na zvaničnom sajtu MUP-a i nosi naziv „Crveno dugme“.
Kako se navodi u obrazloženju aplikacije, ona ima za cilj da prijavi sva saznanja ili informacije iz oblasti zlostavljanja dece, zločina iz mržnje i podsticanja na nasilje.
Autor teksta
Dejan Srbinovski | Demostat | Beograd
Teme
Novo
