Franc-Lotar Altman: Potrebno je rasporediti dodatne međunarodne snage na sever Kosova

Foto: Sasa Djordjevic

Poznavaoci prilika na Kosovu različito za Demostat tumače eskalaciju tenzija koja se desila u Banjskoj na Kosovu prošlog vikenda, ali zajednička nit koja se provlači u njihovim ocenama jeste konstatacija da je ceo ovaj slučaj sa tragičnim posledicama (blokada mosta, napad grupe Srba na kosovsku policiju, ubistvo kosovskog policajca i trojice Srba, hapšenja, ranjavanja, upad naoružanih ljudi u portu manastira Banjska) obavijen dubokim velom tajne.

Sagovornici Demostata ne isključuju ni mogućnost da će izuzetno krhka situacija na severu eskalirati u oružane sukobe, budući da se iznova pokazalo da Priština ne može da uspostavi vlast u severnom delu Kosova, područje većinski naseljeno Srbima, a neki od njih navode i da bi trebalo rasporediti dodatne međunarodne snage na severu. 

Franc-Lotar Altman, nezavisni nemački akademik i profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu u Bukureštu, poručuje za Demostat da je spoljnim posmatračima “teško da donesu konačni zaključak o pozadini onoga što se desilo u nedelju u severnom delu Kosova”. 

- Želeo bih da međunarodnom istragom budu proverena dokumenta, oružje i automobili koje je zaplenila kosovska policija, kako bismo saznali ko je odgovoran za teroristički napad. Izjava predsednika Vučiča da je to samo odgovor na nasilno ugnjetavanje koje je nametnula prištinska vlast ne može da bude uzeta kao istinsko izvinjenje, niti kao objašnjenje za ovaj teroristički napad koji su izveli Srbi. Meni se čini nejasnim kako je tako organizovan napad, uz korišćenje dosta naoružanja, mogao da bude izveden bez snažne podrške vlasti ili organizacija iz same Srbije, smatra Altman. 

I britanski zvaničnik Leo Dokerti rekao je u četvrtak prilikom posete Beogradu da bi napadače s Kosova trebalo privesti pravdi. Kako je preneo N1, Dokerti je istakao da Ujedinjeno Kraljevstvo najoštrije osuđuje nasilni napad na kosovsku policiju i poziva vlasti u Beogradu i Prištini da zajedno rade na tome da se izvršioci privedu pravdi.

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da je eskalacija nasilja u Banjskoj na Kosovu "tragičan događaj" te da se razmatraju dalji koraci. „Svi moramo da osudimo ubistvo člana kosovske policije i uvek žalimo za gubitkom života, ali moramo da nastavimo sa političkim procesom. Odvijaju se procesi kako da se podstakne dijalog“, rekao je Hil na javnoj debati „Promenjeno geopolitičko okruženje i izazovi međunarodnom pravnom poretku“, preneo je N1. 

Aleksandar Vučić je sinoć gostujući u emisiji “Oko” na RTS-u poručio: “Tražiću da vam pokažu iz drona ubistvo policajca. …Čekamo potvrdu, imamo lica koja su spremna da budu zaštićeni svedoci, koji će reći kako je ubijen. Tražili smo da ide jedan naš stručnjak na obdukciju, posebno su pravili problem oko jednog ubistva, jer imamo podatak da je upucan sa oko 12 metara u trenutku kad je bacio pušku i podigao ruke“.

Predsednik Srbije je naglasio da “neće da brani nikoga”, ali da ubijeni Srbi “za njega nikada neće biti teroristi”. Upitan da li će Srbi biti primorani da naprave neku vrstu pokreta za samoodbranu, Vučić je rekao da ih "kao Boga moli" da se pokuša da se na miran način dobije ono što nam pripada. "Da sve probamo na miran način, da nam poslednja opcija bude da moramo da štitimo živote naših ljudi, ali mir je naš interes, pozivam ih na to, molim ih za to", istakao je on.

Prema Altmanovom mišljenju, za pogoršanje situacije na severu Kosova, “moraju da budu okrivljene obe strane - premijer Kurti  jer nije bio u stanju da predstavi predlog na koji način će biti formirana zahtevana Zajednica srpskih opština, i Beograd koji je stalno potpirivao srpsko stanovništvo na severu Kosova nepotrebnim optužbama na račun kosovske vlade i podrškom da se sprovode akcije protiv Prištine, poput blokade novih lokalnih izbora”.

- Beograd mora da prihvati da se Kosovo nikad neće vratiti pod vlast Srbije, i, stoga, mora da pokuša da podrži rešenje koje bi bilo najbolje za preostale Srbe na severu Kosova, poručuje on. Odgovarajući na pitanje kako bi međunarodna zajednica trebalo da se postavi u aktuelnim okolnostima velike političke i bezbednosne krize na Kosovu, Altman navodi: “Međunarodna zajednica bi trebalo da rasporedi dodatne međunarodne policijske snage, KFOR i EULEKS, na severu. Puko ponavljanje da Priština i Beograd treba da se vrate dijalogu nije dovoljno! Previše je reči, a premalo dela”.

Upitan da li pogoršanje situacije na Kosovu ide naruku nekom od stranih aktera, uključujući Rusiju i Tursku, budući da je upravo ovo područje, pored BiH, u Demostatovim ranijim istraživanjima percipirano kao mogući poligon za različite inostrane uticaje, Franc-Lotar Altman zaključuje: “Za Rusiju, događaji na Kosovu uvek predstavljaju dobrodošlu priliku da se skrene pažnja međunarodne zajednice sa rata u Ukrajini, dok je Turska u ovom trenutku više angažovana u pitanjima koja se odnose na sukob Azerbejdžana i Jermenije”.

Podsetimo, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da je policijska operacija kod Banjske jasno pokazala želju Aljbina Kurtija da zauzme sever Kosova “ali i podršku Zapada tim planovima”.

Povodom produbljiivanja krize na Kosovu, Špetim Gaši, član Saveta za inkluzivno upravljanje (CIG), kaže za Demostat: “Kada se krv prolije stvari se najčešće pogoršaju pa tek kasnije poprave. Stoga, očekujem da će situacija na severu (Kosova) eskalirati, naročito sprovođenjem akcija protiv kosovske policije, poput pucnjava iz automobila u pokretu, što može prerasti u aktivnu pobunu”.

Gaši takođe napominje:”Ako se Kosovo i Srbija brzo ne vrate dijalogu i ne sprovedu sporazume, konflikt malih razmera između kosovske policije i naoružanih Srba na severu je neizbežan”.

Miodrag Marinković, osnivač Centra za afirmativne društvene akcije (CASA) iz severnog dela Mitrovice, kaže za Demostat: “Događaji u nedelju su toliko politički i diplomatski neracionalni da je sada naivno tvrditi da se ne mogu ponoviti ili eskalirati u sukobe veċih razmera. Rizik je veliki, posebno ako se uzme u obzir da je politički proces dizajniran da donese normalizaciju odnosa u zastoju, bez jasnih ideja kako ga oživeti”.

Komentarišući načine na koje su Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti reagovali na nemire, Marinković navodi: “Kurti je sa jedne strane dobio neočekivani poklon, oružanu akciju protiv policije koju je koristio i koristiće kao potvrdu svoje politike snažnog prisustva specijalnih snaga na severu”.

- Drugo, Priština je učinila sve da izvuċe maksimalnu diplomatsku korist iz ove situacije, pre svega pažljivim odnosom sa civilnim stanovništvom i sveštenstvom manastira Banjska, jer su znali da bi eventualne civilne žrtve njihove operacije otupele “moralnu” ali i političku prednost koja se pokazala. Beograd je činio upravo suprotno. Veliki deo dana se ċutalo o događajima i od strane vladinih zvaničnika i od strane medija pod kontolom države. To je otvorilo prostor Prištini da optuži Beograd za saučesništvo i Kurti je to maksimalno iskoristio, poručuje Marinković.

Upitan da li bi međunarodna zajednica mogla da stavi pod svoju kontrolu četiri opštine na severu Kosova, Miodrag Marinković ocenjuje: “Kapacitet postoji ili se lako može generisati brzim popunama vojnih jedinica KFOR-a. Tako da ostaje samo pitanje da li to međunarodna zajednica želi da postigne svojim vojnim angažovanjem ili diplomatskim pristicima. Trenutno, akcenat je na političkim i diplomatskim rešenjima. Ona će biti uspešna u onoj meri u kojoj je međunarodna zajednica voljna da iskoriti poluge pritiska da obe strane privede sporazumu. Do pre nekoliko dana, tačnije dešavanja u Banjskoj, taj pritisak je bio u potpunosti usmeren na Prištinu ali to će se od nedelje promeniti  i bojim se da ċe rešenja koja dolaze biti mnogo nepovoljnija po srpsku zajednicu”.

Povodom eventualne umešanosti inostranog faktora u tragična zbivanja na Kosovu, Marinković konstatuje:”Regionalna stabilnost je geopolitički cilj EU i SAD  jer je Zapadni Balkan na granicama Unije i svaka nestabilnost bi se nužno prenela i na EU.

- Drugo, zapadnim saveznicima je potreban puni fokus na Ukrajinu tako da nestablinost na Kosovu njima svakako ne odgovara. Sa druge strane upravo zbog “razvodnjavanja” tog fokusa Rusija bi mogla da ima velike koristi od sukoba iza linija ukrajinskog fronta. Posebno u onim delovima sveta, u kojima bi to zahtevalo angažovanje EU i SAD. Upravo to vidimo i u zapadnoj Africi, a i Zapadni Balkan je region sa takivm potencijalom. Tako da Rusija svakako nastoji da održi svoj uticaj na Zapadnom Balkanu. Da li je ta nastajanja imaju direktne veze sa poslednjim događajima na Kosovu vrlo je teško reċi, jer se za sada još uvek vrlo malo zna o tome, ističe Marinković.

Prema mišljenju Miodraga Marinkovića, zahtev Aleksandra Vučića KFOR-u da preuzme brigu o svim bezbednosnim pitanjima na severu Kosova, “umesto Kurtijeve policije”, jeste “razuman i to je ono na čemu su insistirali neformalni predstavnici srpske zajednice i civilnog sektora veċ nekoliko meseci, međutim, on je imao smisla u situaciji kada su postojali  mirni i legitimni zahtevi da se sankcioniše upotreba prekomerne sile protiv civilnog stanovništva”.

- Bojim se da je posle događaja u nedelju kasno za tako nešto jer je došlo do sukoba sa organizovanom oružanom grupom bez obeležja. Bilo je nerealno očekivati da se KFOR  sa svojim jasnim mandatom mirovne misije uključi u takvoj situaciji. I dogodilo se ono sto je trebalo da bude očigledno. Da će KFOR prepustiti primarnu ulogu kosovskoj policiji, zaključuje Miodrag Marinković.