Ima li Izrael plan za dan posle rata?
Kopnena ofanziva Izraela u Pojasu Gaze trebalo bi da pokaže nadmoć izraelske vojske, ali ova država se suočava sa krupnim izazovima dok nastoji da iskoreni radikalni palestinski Hamas. Istovremeno, postavlja se pitanje - može li Izrael da osmisli efikasnu strategiju za navedeno područje nakon završetka borbi?
Izraelski zvaničnici neprestano ponavljaju da je glavni cilj eliminisanje ekstremističkog Hamasa. Slom ove terorističke organizacije, nada se premijer Benjamin Netanjahu, potvrdiće moć Izraela da odvrati neprijatelje od napada, odnosno da pokaže da bi ih novi napadi preskupo koštali. Kako tvrde vojni stratezi na Zapadu, Izrael bi mogao da suoči sa četiri velika izazova koji se odnose na sledeće: „urbano ratovanje“, „informacione operacije“, „otvaranje mogućeg drugog fronta“ i „stabilizaciju posle borbi“.
Urbano ratovanje je veoma složen oblik dejstvovanja, budući da zgrade mogu da posluže kao borbeni položaji za protivničku stranu, a njihovo rušenje može da ometa napredovanje ofanzive. U tom kontekstu, treba uzeti u obzir veliki broj palestinskih civila koji nemaju gde da odu, činjenicu da Hamas drži najmanje dve stotine talaca, koje može da upotrebi kao „živi štiti“, te brojne podzemne tunele u Pojasu Gaze koje je Hamas izgradio tokom proteklih godina, što znači da bi pripadnici te ekstremističke organizacije mogli da se sakriju od izraelskih vojnika i pojave se u neočekivanim trenucima.
„Informacione operacije“
U aktuelnom sukobu Izrael je već doživeo značajan poraz u „ratu informacijama“, kada je Hamas tvrdio da je u izraelskom vazdušnom udaru na bolnicu u Pojasu Gaze stradalo 500 ljudi. Izrael, koji podržavaju Sjedinjene Države i nezavisni obaveštajni analitičari, pružio je snažne dokaze da je eksploziju izazvala zalutala palestinska raketa. Ali do tog trenutka šteta je učinjena: čak su i umereni arapski režimi osudili Izrael, a lideri saveznika Amerike - Jordana i Egipta odbili su da se sastanu sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom tokom njegovog puta u Izrael. Stoga, smatra se da će Izrael će, kao i druge liberalne demokratije, biti u nepovoljnom položaju u "borbi narativa", jer ima „neliberalne protivnike“, koji plasiraju neistine.
Mogući drugi front
Libanski Hezbolah se nalazi na severnoj granici Izraela i ima arsenal od oko 150.000 raketa. Do sada se Hezbolah nije pridružio napadu Hamasa na Izrael, ali izraelski analitičari strahuju da bi to mogao učiniti čim izraelske kopnene snage uđu u Pojas Gaze. Sukob na dva fronta bio bi noćna mora za Izrael.
Operacije stabilizacije nakon borbe
U američkoj vojnoj doktrini takve operacije poznate su kao „faza četiri“, i upravo su ti napori propali u Avganistanu i Iraku, a kao razlog su navođeni „nedostatak adekvatne obuke i resursa“. Izraelski mediji izveštavaju da Vlada svim silama pokušava da osmisli plan „stabilizacije posle borbi“, a zapadni stručnjaci uglavnom tvrde nema dobrih opcija. U tom kontekstu, tvrdi se da ako Izrael samo napadne Hamas i povuče se, kao što je to bio slučaj u prošlosti, teroristička organizacija bi mogla da oživi. Događaji iz 2005, kada Izrael nije imao želju da iznova okupira Pojas Gaze pokazali su da Palestinska uprava nije bila sposobna da vlada umesto Hamasa. Stoga, pokušaj uspostavljanja Palestinske vlade u Gazi uz pomoć arapskih država smatra se „najmanje lošom opcijom“. Ali, ako to propadne, Izrael možda neće imati drugog izbora nego da okupira Gazu, što bi značilo opasnost od pokretanja kopnenog gerilskog rata protiv Izraela, kao što je bio slučaj u Libanu, u periodu 1982-2000.
Kako su se odvijale prethodne izraelske invazije na Gazu u novijoj istoriji?
Izraelske kopnene invazije na Gazu koje su se odigrale u periodu 2008 - 2009. (operacija “Liveno olovo”) i tokom jula i avgusta 2014. (operacija “Zaštitna ivica”) bile su mnogo ograničenije u obimu i trajanju. Izraelske trupe ni u jednom ni u drugom slučaju nisu pokušale da zauzmu Gaza Siti (urbani centar u Pojasu Gaze). Ove operacije bile su deo strategije poznate kao "košenje trave", što je podrazumevalo da je Izrael pokušao da smanji pretnju koja je dolazila od Hamasa, umesto da nastoji da eliminiše grupu. U oba slučaja izraelske snage su uništile infrastrukturu Hamasa, ali je naneta i značajna kolateralna štetu palestinskom civilnom stanovništvu, dok je Hamas uspeo da ponovo ojača pozicije. Visoka cena terorističkog napada koji se odigrao 7.oktobra, najvećeg stradanja Jevreja u jednom danu od Holokausta - čini strategiju "košenja trave" neodrživom sa izraelske tačke gledišta. Dakle, Izrael će se boriti da potpuno uništi Hamas.
Kakvu vrstu naoružanja i borbe treba očekivati tokom kopnene invazije?
Izrael ima najbolje opremljene i obučene oružane snage na Bliskom istoku i već je mobilisao više od 360.000 rezervista (pored 160.000 vojnika u aktivnoj službi) i sve oklopne jedinice (prema izveštajima, više od hiljadu osnovnih borbenih tenkova). Izrael će verovatno pokrenuti vojnu ofanzivu na Hamas koristeći sve elemente vojne moći-pešadiju, oklopne jedinice, artiljeriju, ratnu mornaricu i vazduhoplovstvo, uključujući opsežnu tehnologiju za prikupljanje obaveštajnih podataka (koja, međutim, nije uspela da otkrije da će 7. oktobra početi napadi terorista). S druge strane, Hamas nema većinu navedenih borbenih kapaciteta, ali poseduje rakete i bespilotne letelice i kao obučena gerilska snaga pokušaće da neutrališe izraelsku prednost koristeći taktiku "udari i beži”, upotrebom eksplozivnih napada, granata, minobacača… kao što je radio Hezbolah 2006. godine. Hamas će, smatra se, pokušati da ponovi relativni uspeh Hezbolaha, i procenjuje se da ima oko 40.000 naoružanih ljudi. Istovremeno, tvrdi se da Hamasov saveznik - palestinski "Islamski džihad" - ima još 15.000 boraca. Izrael će imati jednu ključnu prednost: Pojas Gaze je toliko mali da će Izrael moći da “odseče” Hamas od isporuka iz Irana ili drugih “spoljnih faktora”. Ali jasno je da je Hamas već sakupio ogroman arsenal oružja.
Koje su najveće nepoznanice?
Mnogo je nepoznanica, uključujući to kako će se Izrael boriti protiv mreže tunela Hamasa, koliko će Hamas vešto pružati otpor, hoće li Izrael zaustaviti svoju ofanzivu zbog sve većeg broja civilnih žrtava u Gazi, te hoće li se Hezbolah pridružiti bici i šta će Izrael učiniti da stabilizuje situaciju u Gazi nakon Hamasovog odlaska? Možda je najveća zagonetka - da li će se ovaj rat proširiti širom regiona, kako bi se uključio i Iran, najveći sponzor Hamasa. Sjedinjene Države poslale su dve udarne grupe nosača aviona na područje istočnog Mediterana, kako bi obuzdale Iran i Hezbolah, ali niko ne može da predvidi da li će ova strategija uspeti.
Teme
Novo
