NUNS: Do kraja jula 84 napada na novinare, manje nego 2023. ali uz zabrinjavajuće nove metode

Društvo | 08.08.2024 | 16:35

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je danas saopštilo da je ove godine zabeležilo 84 napada na novinare, uključujući sedam fizičkih napada, 44 pretnje, dva napada na imovinu novinara i 31 slučaj pritiska na novinare.

U saopštenju su potvrdili navode ministra informisanja i telekomunikacija Dejana Ristića da je broj napada na novinara u prvoj polovini godine manji u odnosu na isti period 2023. godine ali i ocenili da su "kampanje koje vode prorežimski mediji i (ne) vladine organizacije u sinergiji sa funkcionerima vlasti intenzivnije" i da su i dalje prisutne "poznate metode pritiska putem SLAAP tužbi".

"To što na papiru ima manje napada, ne znači da oni nisu teži i ozbiljniji, a da su novi metodi i oblici napada zabrinjavajući, jer ostavljaju brojne negativne posledice", ocenio je pravnik NUNS-a Rade Đurić.

Po njegovim rečima, osnovni problem je zašto se ti napadi ponavljaju i zašto postojeća rešenja nemaju odvraćajući efekat po one koji stoje iza napada na novinare.

"Nadležni organi to neće priznati, ali situacija nije bolja, nego je zapravo dosta gora. Pravi napadi kreću od visokih predstavnika vlasti, teškim targetiranjem, jezikom nasilja i kampanjama, a prelivaju se na građane koji svesno ili nesvesno počinju da prete, verbalno ili fizički", naveo je Đurić.

On je pozvao novinare da prijave sve pretnje i napade u najkraćem roku, iako, po njegovim rečima, institucije neretko odbacuju te prijave.

"Takva situacija dovodi do smanjenja poverenja novinara u institucije koje treba da ih zaštite, a nasilnicima se šalje poruka da mogu nekažnjeno da prođu ako prete ili udare novinara", dodao je pravnik NUNS-a.

Đurić je ocenio da je "neverovatno" da ne postoje adekvatna zakonska rešenja za određeni tip prikrivenih ili otvorenih pretnji koje se zbog lingvističkih barijera ne prepoznaju kao ugrožavanje sigurnosti.

"Nasilnici sada namerno izgovaraju pretnje u kondicionalu jer znaju da pravna praksa to ne prepoznaje kao krivično delo. Suština je u tome da se te pretnje, odnosno takva ponašanja, ne istražuju dovoljno. Javni tužioci i policajci moraju da dobro istraže svaki slučaj pretnji koje su svesno i namerno izrečene jezikom koji navodno nije preteći", naveo je Đurić.