Tabaković: Inflacija do kraja godine četiri odsto, rast BDP-a biće 3,8 odsto

Inflacija u Srbiji će do kraja ove godine iznositi četiri odsto, a u naredne dve godine u granicama cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto, rekla je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

"I bazna inflacija će usporiti i približiti se ukupnoj inflaciji", kazala je Tabaković na predstavljaju Izveštaja o inflaciji, čiji je međugodišnji rast u julu bio 4,3 odsto.

Ona je navela da je NBS povećala procenu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini sa 3,5 odsto na 3,8 odsto.

"Slična očekivanja u pogledu privrednog rasta za ovu godinu imaju i druge relevantne međunarodne institucije – Međunarodni monetarni fond i Consensus Economics, pri čemu će taj rast, prema njihovoj oceni, biti jedan od najvećih u regionu srednje i jugoistočne Evrope", rekla je Tabaković.

Navela je da dodatno ubrzanje ekonomske aktivnosti, na četiri do pet odsto. NBS očekuje u naredne dve godine, a da će tome doprineti realizacija investicija, planiranih programom "Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027", smanjeni globalni inflatorni pritisci i povoljniji uslovi finansiranja usled započetog ublažavanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke.

Rast će, kako je rekla, voditi domaća tražnja, uz pozitivan doprinos svih njenih komponenti, a važan faktor rasta jesu investicije u osnovna sredstva, koje povećavaju proizvodni potencijal domaće ekonomije i koje bi trebalo da se u srednjem roku približe nivou od 25 odsto BDP-a.

Navela je da se rast privatnih investicija očekuje usled visokog priliva stranih direktnih investicija, povećane profitabilnosti privrede prethodnih godina i očuvanog investicionog poverenja, kao i usled smanjenih globalnih inflatornih pritisaka i povoljnijih uslova finansiranja, kao realizacija javnih investicija u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture.

"Uspešno smo se izborili sa inflacijom, ona će nadalje biti na nivoima koji su konzistentni s našim ciljem", rekla je Tabaković.

Dodala je da je "privredni rast i očuvana finansijska stabilnost, uz pad učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima na nivo ispod tri odsto, potvrđuju da je adekvatnom monetarnom politikom koja je pooštravana kontinuirano, ali postepeno i odmereno, obezbeđena srednjoročna cenovna stabilnost i meko prizemljenje".

Prema novoj centralnoj projekciji, inflacija će, prema njenim rečima, nastaviti da se kreće u granicama cilja. U naredne dve godine najpre će se usporiti na oko četiri odsto krajem ove godine, a zatim će se tokom naredne godine postepeno približiti centralnoj vrednosti cilja od tri odsto.

Tabaković je rekla da je NBS odluke monetarne politike prethodnih meseci donosila oprezno, uvažavajući i rizike, kao i da, i pored ublažavanja, monetarna politika još ima restriktivan karakter koji će i dalje doprinositi zadržavanju niskih inflatornih pritisaka.

Opadajućoj putanji domaće inflacije doprinosi, kako je rekla i smanjenje uvozne inflacije nakon vrhunca krajem 2022. godine.

"Prema projekcijama relevantnih međunarodnih institucija, inflacija u zoni evra nastaviće da se smanjuje, s tim da će dinamika tog smanjenja biti postepenija nego što se očekivalo, najvećim delom zbog više bazne inflacije. Uz pretpostavku da se nepovoljna geopolitička dešavanja ni u narednom periodu neće u znatnijoj meri odraziti na svetske cene energenata i primarnih proizvoda, trebalo bi da obezbede da inflacija i u srednjem roku bude na nivoima koji su konzistentni s ciljem NBS", rekla je Tabaković.

Istakla je da usled očekivanja tržišta da će NBS i Evropska centralna banka uskoro početi ublažavanje monetarne politike, kamatne stope na dinarske kredite privredi i stanovništvu i kredite u evro znaku još od kraja prošle godine beleže umereni pad koji se može očekivati i u narednom periodu s obzirom na ostvareno ublažavanje monetarnih uslova i u Srbiji i zoni evra.

Tabaković je rekla da je povećana tražnja privrede i stanovništva za kreditima, što je rezultiralo ubrzanjem rasta ukupne kreditne aktivnosti na međugodišnjem nivou na 4,7 odsto u junu, uz rast kredita privredi od 4,2 odsto i rast kredita stanovništvu od 4,9 odsto.

Povećano dinarsko kreditiranje odrazilo se, kako je rekla na rast stepena "dinarizacije" plasmana privredi i stanovništvu, koji je u junu dostigao 36,1 odsto.

Dodala je da je ubrzanje kreditne aktivnosti doprinelo i da se učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima, sada sa tri dsto snizi na novi najniži nivo od 2,9 odsto.

Kretanja na tekućem računu platnog bilansa u dosadašnjem delu godine bila su, prema njenim rečima, u skladu sa očekivanjima NBS, pa je projekcija učešća deficita tekućeg računa u BDP-u za ovu godinu zadržana na oko četiri odsto.

Izvoz robe i usluga je u šest meseci ove godine bio, kako je navela, viši za oko četiri odsto nego u istom periodu 2023, a vođen je, pre svega rastom izvoza prerađivačke industrije i rudarstva.

Uvoz robe i usluga je u istom periodu beležio brži rast, od oko pet odsto međugodišnje, najviše usled većeg uvoza opreme i repromaterijala za potrebe investicionog ciklusa.

"S obzirom na ostvarenja u prvoj polovini godine, deficit tekućeg računa od 1,2 milijarde evra ili 3,4 odsto BDP-a i priliv po osnovu stranih direktnih investicija od preko 2,3 milijarde evra (odnosno 2,8 milijardi evra, uključujući i preliminarne podatke za jul), možemo da kažemo da je čitavu deceniju deficit tekućeg računa potpuno pokriven najpoželjnijom kategorijom priliva kapitala iz inostranstva, što projektujemo i za naredni period", rekla je Tabaković.

Dodala je da je priliv kapitala ostvaren i po osnovu emisije desetogodišnjih evroobveznica na međunarodnom tržištu od 1,5 milijardi dolara, što je doprinelo rastu deviznih rezervi zemlje na 28,1 milijardu evra na kraju jula.

Rast deviznih rezervi rezultat je, prema njenim rečima i intervencija NBS na deviznom tržištu u uslovima preovlađujućih aprecijacijskih pritisaka, a radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, u sedam meseci ove godine NBS je bila neto kupac deviza u iznosu od 1,56 milijardi vra.

Istakla je da Srbija nije emitovala evroobveznice zbog bilo kakvih problema s finansiranjem, već je reč o sredstvima koja su namenjena realizaciji projekata iz "Zelene agende" i socijalno odgovornih aktivnosti.

"Kada se uzme u obzir i dalje prisutna neizvesnost na međunarodnim tržištima, emisija desetogodišnjih evroobveznica Srbije može se okarakterisati kao veoma uspešna. To potvrđuju visoka tražnja investitora za ovim obveznicama i smanjeni troškovi zaduživanja tokom aukcije, kao i činjenica da su nakon hedžing transakcije uslovi zaduživanja u evrima od 4,75 odsto čak i povoljniji u poređenju s pojedinim zemljama regiona kreditnog rejtinga investicionog ranga", rekla je Tabaković.

U dosadašnjem toku ove godine, fiskalna kretanja su, kako je ocenila, bila bolja od očekivanih, čemu su doprineli veći prihodi od planiranih, delom po osnovu povećane profitabilnosti privrede u prethodnoj godini, koja je u 2023. iznosila 972 milijarde dinara i bila za preko 12 odsto viša nego 2022.

Tabaković je rekla da je na konsolidovanom nivou, u šest meseci ostvaren suficit budžeta od 33 milijarde dinara (0,8 odsto BDP-a), dok je na nivou godine planiran deficit od 2,2 odsto BDP-a.

Učešće javnog duga opšte države u BDP-u u junu je, kako je rekla iznosilo 50,3 odsto i bilo je dva procentna poena niže nego krajem 2023. godine.