U izveštaju SMO se navodi da mnoge afričke zemlje troše i do devet odsto svojih budžeta na prilagođavanje klimatskim promenama.
"Tokom proteklih 60 godina Afrika je primetila trend zagrevanja koji je postao brži od globalnog proseka", rekla je generalna sekretarka SMO Selest Saulo, upozoravajući da to utiče na sve, od bezbednosti hrane, preko javnog zdravlja, do mira.
Afrika je odgovorna za manje od 10 odsto globalnih emisija gasova staklene bašte. Ali je istovremeno najranjiviji region na ekstremne vremenske prilike, uključujući suše, poplave i toplotne talase, saopštio je SMO.
Novi izveštaj se fokusira na 2023. godinu, jednu od tri najtoplije godine u celokupnoj afričkoj istoriji. U njemu se pozivaju afričke vlade da investiraju u sisteme ranog upozorenja, kao i meteorološke usluge. Ako se ne preduzmu adekvatne mere, do 2030. godine do 118 miliona Afrikanaca biće izloženo sušama, poplavama i ekstremnim vrućinama, upozorava se u izveštaju.
U podsaharskoj Africi, troškovi prilagođavanja ekstremnim vremenskim prilikama mogli bi da budu 30-50 milijardi dolara godišnje već tokom naredne decenije, procenjuje se u izveštaju.
Posledice klimatskih promena u Africi su već teške. Između septembra i oktobra 2023. godine, oko 300.000 ljudi širom zapadne Afrike bilo je pogođeno poplavama. Zambija je doživela najgoru sušu u poslednjih 40 godina, koja je pogodila skoro šest miliona ljudi, a ekstremne vremenske pojave u Africi nastavile su se i u 2024. godini, kažu stručnjaci.
U regionu Sahela, južno od Sahare, ove godine poplave su pogodile više od 716.000 ljudi, prema podacima Ujedinjenih nacija. U Maliju su vlasti prošle nedelje proglasile nacionalnu katastrofu zbog poplava koje su od početka kišne sezone pogodile 47.000 ljudi.
Zapadna Afrika je ranije ove godine doživela talas vrućine bez presedana koji je doveo do velikog broja smrtnih slučajeva.
