Politika
| 06.02.2025
|
access_time
14:25
Srbija zbog raširene korupcije na najvišem političkom nivou godišnje izgubi jedan jedan i po odsto privrednog rasta a svoj puni potencijal država ne može da ostvari i zato što oni koji su korumpirani ne mogu da vode borbu protiv korupcije, ocenili su učesnici tribine "Dan posle: Borba protiv korupcije i Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu" koju je u Beogradu organizovao Zeleno-levi front (ZLF).
Kopredsednik ZLF Radomir Lazović rekao je na otvaranju skupa da je to prva u nizu tribina kojima Zeleno-levi front "želi da otvori pitanje za kakvu se Srbiju bori".
"U narednom periodu ćemo se baviti tom idejom, kakvu Srbiju želimo da izgradimo. Moramo da ponudimo viziju društva koje je potpuno drugačije od onog u kom danas živimo i čije posledice osećamo. Preuzimamo na sebe odgovornost da ponudimo platformu za 'Dan posle", kazao je Lazović.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Svetislav Kostić kazao je da je po percepciji korupcije, Srbija na 104. mestu u svetu a da se iz regiona, samo BiH lošije kotira.
"Slovenija je na 42. mestu, Hrvatska na 57. mestu, Crna Gora i Rumunija dele 63. poziciju, Bugarska je na 67. mestu, Severna Makedonije na 76. a Albanija na 98. mestu. Brojne afričke države su bolje od nas i korupcija u njima je manja nego u Srbiji a igrom slučaja u Kolumbiji je percepcija korupcije manja nego u Srbiji", rekao je Kostić.
Po njegovim rečima, samo donošenje propisa nije dovoljno za efikasnu borbu protiv korupcije jer su, kako je ocenio, rešenja koja se bave oduzimanjem imovine stečene korupcijom "vrlo često pipava i osetljiva i podrazumevaju da budete u stanju da izbegnete zamke koje postoje".
"Moramo doneti propise koje je moguće sprovesti i koje smo sposobni da sprovedemo. Imamo iskustvo iz 2001. godine sa zakonom o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i imovinu stečenu iskorišćavanjem posebnih pogodnosti. Taj zakon je bio najavljivan s puno entuzijazma dao je poptuno neispunjena očekivanja. Najveći teret tog poreza podnela je porodica Karić a Željko Mitrović je na žurkama svoje televizije nosio majicu s natpisom 'Ekstraprofiteri svih zemalja, ujedinite se', ismevajući taj zakon", kazao je profesor.
Ocenio je da je problem u Srbiji to što donosioci političkih odluka svojim ponašanjem "legitimizuju" korupciju.
"Vrlo često kad pričamo o korupciji pomislimo da je to mito koji dajemo policajcu da nam ne napiše kaznu, da je to podmićivanje lekara ili profesora. Ti oblici korupcije postoje svuda na svetu ali da bi se uspešno borili protiv toga, oni koji donose političke odluke ne smeju svojim ponašanjem da legitimizuju korupciju. Oni koji su korumpirani ne mogu da vode borbu protiv korupcije", rekao je Kostić.
Ocenio je da o endemskoj korupciji na najvišim nivoima vlasti govori "životni stil" nosilaca najviših državnih funkcija koji, po njegovim rečima, odudara od onoga što su njihovi prijavljeni ili zakonski prihodi.
"Kako je Aleksandar Vučić sa platom koja je bila do 1.000 evra mogao da školuje dvoje dece u privatnoj školi u kojoj je za svako dete mesečna školarina bila po 1.000 evra? Dakle, brojke se ne gađaju. Životni stil najviših nosilaca državnih funkcija odudara od onoga što su njihovi prijavljeni prihodi ali mi preko toga nekako prelazimo i sad je gotovo postalo normalno da se na takve stvari i ne obaziremo", dodao je Kostić.
Tribina ZLF: Oporezivanje kod javnih funkcionera se sprovodi nepravilno
Narodna poslanica Zeleno-levog fronta (ZLF) Jelena Jerinić izjavila je, povodom Zakona o utvrđivanju porekla imovine, da oporezivanju neprijavljenog dohotka do sada nije pristupano na pravilan način, naročito u slučaju javnih funkcionera.
"Postavlja se pitanje retroaktivnosti - da li se može razrezati porez koji nije postojao u trenutku kada je neko stekao neku imovinu. Sudovi su odlučili da je retroaktivnost opravdana, baš zato što se tim zakonskim rešenjem otklanja nepravničnost u raspodeli dohotka u društvu", rekla je ona.
Jerinić je dodala da postoje određeni uporedivi slučajevi u kojima su više poreske stope opravdane, zbog postojanja legitimnog cilja.
Advokat Minja Đokić je, po pitanju Zakona o uvtrđivanju i poreklu imovine i posebnom porezu, objasnio da on uključuje i takozvani prethodni postupak, koji predstavlja osnovu za utvrđivanje povećanja imovine na sumnjiv način i sastoji se iz četiri segmenta.
"Dobra strana ovog propisa je postojanje žalbenog procesa, koji ima suspenzivno dejstvo, tako da ostavlja sigurnost poreskom obvezniku", rekao je on.
Đokić se osvrnuo na pokušaj primene ovog propisa pre nekoliko godina, za koji smatra da je bio više medijski propraćen nego što je u praksi sproveden.
"Poreska uprava je tada poslala zahtev svim turističkim agencijama da podatke kupaca turističkih aranžmana skupljih od pet hiljada evra mora da pošalje Poreskoj upravi, kako bi se napravila nekakva baza podataka", objasnio je on i dodao da i dalje mora postojati tačno određeno lice kod kog je utvrđeno uvećanje imovine, a protiv koga se onda sprovodi određeni postupak.
Po pitanju obaveza javnih funkcionera, Jerinić se osvrnula na slučaj advokata i člana Srpske napredne stranke (SNS) Vladimira Đukanovića, koji se, kako ona navodi, pohvalio da poseduje tri luksuzna stana na Voždovcu i dva apartmana na Zlatiboru.
"Pitala sam poresku upravu da li je sprovođena kontrola njegovog (Đukanovićevog) prijavljivanja poreza za advokatsku delatnost, kao i da li je započet postupak o utvrđivanju porekla imovine. Radi se o poznatom licu za koje postoje javno dostupni podaci da tu veliku imovinu i ima", rekla je ona i dodala da direktorka poreske uprave nije naglasila da li je postupak pokrenut.
Jerinić je rekla da bi, kod javnih funkcionera, ovo dokazivanje trebalo da bude jednostavnije, imajući u vidu da prema Zakonu o sprečavanju korupcije većina funkcionera ima obavezu da prijavi svu svoju ukupnu imovinu, kao i da, ukoliko dođe do njenog značajnog povećanja, to takođe prijavi.
"Izveštaj Agencije za sprečavanje korupcije (ASK) godišnje proverava 200-300 funkcionera godišnje, a u Srbiji ih ima oko 30.000, iako nisu svi u obavezi da prijavljuju imovinu. Ova vrsta nepravilnosti se uopšte ne uzima u obzir, niti se ispituje da li neko u vnasništvu ima, na primer, veći broj poslovnih prostora. Taj sistem je neefikasan: ove godine će se mahom ispitivati tužioci, sudije i vršioci dužnosti pomoćnika ministara, a istaknutije osobe uvek promaknu. Narodni poslanici nisu skoro bili predmet kontrole, iz čega proizlazi osećaj nepravde i normalizacije korupcije", dodala je ona.
Jerinić je zaključila da ZLF insistira na postavljanju ovih pitanja poreskoj upravi zato što, kako je navela, u ovom kriminalnom sistemu učestvuje mnogo ljudi van vrha SNS i Socijalističke partije Srbije (SPS), kao i da često postoji nespremnost i ignorisanje postojanja propisa za slučajeve visokog profila.
Đokić je, u daljem objašnjavanju Zakona, objasnio da je učestala praksa u Srbiji da poreski postupak teče paralelno sa krivičnim postupkom.
"Mi u Zakonu trenutno imamo da, ukoliko je u (poreskom) postupku izvršeno oduzimanje, sud je dužan da to uzme u obzir u oduzimanju imovine u krivičnom postupku, čime se zbirno objavljuje celokupno oduzimanje", rekao je on.
Đokić je zaključio da su mogućnosti saznanja o nezakonitom uvećanju imovine, kao i neobjašnjivom posedovanju imovine, danas drastično veće nego pre desetak ili petnaestak godina.
