Na samo jednoj od 34 javne česme u Beogradu voda ispravna za piće

Od 34  beogradske javne česme sa izvorskom vodom samo jedna ima vodu ispravnu za piće, rekao je Nenad Spasojević iz Centra za kreiranje politika i strategija, istakavši da takvo stanje traje već godinama.

Prema poslednje dostupnim podacima koji se mogu naći na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, samo je na javnoj česmi Jajinci voda bezbedna za piće.

Na ostalim izvorištima, uključujući i Hajdučku česmu u Košutnjaku i Milošev konak, voda trenutno nije ispravna za piće. Tu spadaju i izvor na Avali, kao i izvori na posedima pojedinih verskih objekata poput manastira Rajinovac i crkava Svete Petke u Rakovici i na Kalemegdanu.

Spasojević je za portal Klima101 naveo da neke česme sa izvorskom vodom, i pored hemijske i mikrobiološke ispravnosti vode, svejedno su ocenjene kao nebezbedne jer je, kako piše Gradski zavod za javno zdravlje, "opšte stanje objekta javne česme nezadovoljavajuće".

"Ali ovako veliki broj javnih česama sa vodom koja nije za piće ne treba da nas začudi. Analiza mesečnih podataka na sajtu Gradskog zavoda od početka ove godine, kao i na osnovu podataka iz ranijih godina, pokazuje nam da je, uz mala odstupanja, takvo stanje već godinama – ono predstavlja kontinuitet, a ne izuzetak", kazao je Spasojević, jedan od autora nedavno objavljene studije beogradskih izvorskih česmi.

Tokom prošle, 2024. godine, od ukupno 34 javne česme sa izvorskom vodom, voda na njih 19 je pri svakom merenju bila ocenjena kao neispravna. Čak i na poznatim i popularnim česmama, kao što su Hajdučka česma ili Milošev konak, koje jesu imale pozitivna merenja u toku godine, voda nije bila za piće u ključnim, letnjim mesecima.

U studiji "Javne česme javna stvar" navodi se da sam broj javnih česmi u Beogradu na neki način predstavlja enigmu.

Javnih česmi koje su na sistemu gradskog vodovoda ima više od 200, ali prema informacijama od građana, nisu sve u funkciji, jer se neretko događa da na pojedinim česmama voda nije dostupna ili je na česmama slab pritisak.

S druge strane, javnih česmi sa izvorskom vodom koje su obuhvaćene važećim Programom kontrole kvaliteta podzemne vode ukupno ima 34.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd vrši mesečne kontrole kvaliteta podzemne, odnosno izvorske vode, a kontrola obuhvata mikrobiološki i fizičko-hemijski sastav podzemne vode.

"Iako je svetski standard da se uzorkovanja ovakve vode vrše dva puta mesečno, trenutno uzorkovanje se vrši 'selektivno'. Naime, Gradski zavod na 17 javnih česmi koje su u urbanom delu Beograda vrši dva puta mesečno kontrolu kvaliteta. Ali na preostalih 17 koje su u obodnim delovima grada, uzorkovanje vrši jednom mesečnom i to u periodu od aprila do septembra. Iako su te česme manje posećene zbog područja u kojima se nalaze, to ne treba da bude i jedan od razloga za manji broj uzorkovanja", naveo je Spasojević.

On je ocenio da trenutno stanje javnih česmi sa izvorskom vodom u Beogradu nije povoljno i da se pojedine česme koje imaju značajan kulturno-istorijski značaj nalaze u lošem stanju ili su urušene i nebezbedne po potencijalne korisnike vode.

"S druge strane, građani nisu dovoljno upućeni da postoji razlika u vodi na ovim objektima, čime se stvara rizik po zdravlje, a ujedno i potencijalna odbojnost od korišćenja vode sa česmi na kojima je voda ispravna za piće", dodaje je.

Pored nedostatka informisanosti i neujednačene kontrole kvaliteta vode, problem predstavlja i veliki broj institucija koje su uključene u pogledu održavanja i upravljanja nad ovim objektima, čime se usložnjava dalje rešavanje postojećih problema.

Spasojević je ukazao na važnu ulogu koje javne česme danas imaju usled klimatskih promena.

"Njihov značaj ogleda se u tome što pružaju građanima mogućnost osveženja tokom boravka na otvorenom, a posebno su važne tokom toplih perioda godine. Mada javne česme ne mogu rešiti dublje izazove klimatskih promena, one su idealna privremena rešenja u procesu adaptacije građana na klimatske promene, posebno u urbanim sredinama", kazao je Spasojević.

Prema njegovom mišljenju, u urbanim sredinama Beograda je potreban veći broj javnih česmi i bolje održavanje postojećih.

"Istraživanje koje smo realizovali pokazalo je da je u urbanom delu potrebno da se postavi oko 100 novih javnih česmi koje bi bile na sistemu gradskog vodovoda, čime bi se pokrila značajna površina, odnosno gde bi se građanima omogućila bolja dostupnost pijaće vode sa javnih česmi", kazao je Spasojević.