AP: Kosovo se sprema za još jedne neizvesne izbore

Američka novinska agencija AP danas piše da će birači na Kosovu sutra, u nedelju, glasati na drugim izborima ove godine "u pokušaju da se reši politički zastoj koji je pretio da gurne tu malu balkansku zemlju u dugotrajnu krizu".

Stranka Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija, uprkos tome što je osvojila najviše glasova na izborima 9. februara, nije moglo da formira vladu što se desilo "prvi put otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine posle rata 1998-99. koji se završio intervencijom NATO-a".

"Kurtijeva stranka je ponovo favorit pred nedeljne izbore, ali nije jasno da li će uspeti da osvoji većinu u parlamentu od 120 članova", a "još jedno glasanje bez odluke bi dodatno produbilo krizu", piše AP.

Produžena kriza znači da Kosovo nema budžet za sledeću godinu "što izaziva strahovanje od mogućih negativnih efekata na već lošu privredu te zemlje s dva miliona stanovnika", od kojih je birača čak 1,9 miliona, piše u tekstu.

AP ukazuje da će poslanici birati novog predsednika u martu jer mandat predsednice Vjose Osmani ističe početkom aprila, a "ako ni to ne uspe, moraju se održati novi vanredni izbori".

"Srbija još ne priznaje nezavisnost Kosova", piše AP i konstatuje da je "strah od ponovne nestabilnosti na nestabilnom Balkanu porastao je otkako je Rusija, saveznica Srbije, izvršila invaziju na Ukrajinu 2022. godine".

Pošto je Samoopredeljenje je osvojilo oko 42% glasova u februaru, a Kurtijevi glavni rivali, Demokratski savez Kosova i Demokratska partija Kosova, zajedno oko 40%, politički analitičari na Kosovu kažu da bi čak i mala varijacija u broju glasova u nedelju mogla biti presudna za buduću raspodelu vlasti.

Analitičar Leart Hodža predviđa, prenosi AP, da bi Kurti mogao da formira koaliciju sa nekim od manjinskih stranaka ako rezultat njegove stranke bude bolji u nedelju.

U suprotnom, rekao je Hodža, "ili će opozicione stranke formirati vladu, a Samoopredeljenje će biti izostavljeno, ili ćemo imati nove izbore u roku od nekoliko meseci".

Glavne opozicione stranke optužuju Kurtija za autoritarnost i otuđivanje Kosova od saveznika u SAD i Evropskoj uniji otkako je došao na vlast 2021. godine.

Kurti, prenosi AP, rekao je na predizbornom mitingu da "moramo postići još jednu pobedu koja će osigurati brzo konstituisanje narodne skupštine i, istovremeno, stabilnu vladu sa punim mandatom i preko 50% glasova".

Kampanja je bila fokusirana na stabilnost i bezbednost Kosova, kao i na stalne ekonomske probleme.

Bedri Hamza, bivši guverner Narodne banke Kosova iz Demokratske partije Kosova, rekao je: "Gde god da idem, građani mi govore istu stvar: da je život postao preskup, plate nisu dovoljne, cene rastu svakog dana".

Kurti, piše AP, "bivši politički zatvorenik tokom srpske vladavine na Kosovu, sada pedesetogodišnjak, zauzeo je krut stav u razgovorima o normalizaciji odnosa sa Beogradom, koje je vodila Evropska unija. Kao odgovor, EU i Sjedinjene Države su uvele kaznene mere".

Agencija prenosi da je Kurti obećao da će kupiti vojnu opremu kako bi se poboljšala bezbednost i piše da su "tenzije sa nemirnim Srbima na severu eksplodirale u sukobima 2023. godine kada je povređeno više desetina mirovnih snaga predvođenih NATO-om", ali "pozitivan korak je što su gradonačelnici Srba ovog meseca su mirno preuzeli vlast posle lokalnih izbora".

Kurti je takođe pristao da prihvati migrante iz trećih zemalja deportovane iz Sjedinjenih Država kao deo strogih antiimigracionih mera administracije predsednika Donalda Trampa i jedan migrant je do sada stigao, rekle su vlasti za Asošijejted pres.

"Kosovo ostaje jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi. To je jedna od šest zemalja Zapadnog Balkana koje teže da se na kraju pridruže EU, ali i Beogradu i Prištini je rečeno da prvo moraju normalizovati odnose", piše američka agencija na kraju teksta.