PKS: Podrška EU i Nemačke – ključna za evropske integracije Srbije
Ekonomija
| Izvor: Beta
| 17.01.2026
|
access_time
14:05
Podrška Evropske unije (EU) i Nemačke, jačanje partnerstva sa najjačom evropskom ekonomijom i njen što brži oporavak, ključni su za proces približavanja Srbije EU koji godinama stagnira uprkos impresivnim srpskim ekonomskim rezultatima i činjenici da bez Srbije integracija Zapadnog Balkana u EU neće biti moguća, piše danas Privredna komora Srbije (PKS) .
To je jedan od glavnih zaključaka okrugog stola koji je PKS protekle nedelje organizovala u Berlinu, kako bi, kroz dijalog nemačkih i srpskih stručnjaka i u direktnom otvorenom razgovoru sa nemačkim medijima, skrenula pažnju na istorijsku transformaciju kroz koju Srbija prolazi, strukturne pritiske koji oblikuju srpsku politiku, ulogu koju Evropska unija i Nemačka moraju imati u procesu pristupanja, ali i posledice ukoliko ona izostane, saopštila je PKS.
"Što hitnije uključivanje Srbije i regiona u jedinstveno evropsko tržište i pre punopravnog članstva u EU, važno je za Srbiju i region, ali i za evropske i nemačke kompanije koje kod nas posluju", ukazao je Marko Čadež, predsednik PKS.
Jer, Srbija sa EU, objasnio je, ostvaruje oko 60 odsto svoje ukupne razmene, na nemačko tržište plasira 16 odsto svog izvoza u svet i gotovo četvrtinu izvoza u EU, a nemačke kompanije koje su u privredu Srbije investirale milijarde evra, jednako kao i lokalne firme, plaćaju ceh problema koji proizilaze iz odlaganja uključivanja Srbije i regiona u EU.
"Potpuni pristup jedinstvenom tržištu i pre ulaska u EU, zapravo je rešenje koje je ponudila zapadnobalkanska poslovna zajednica i koje ne bi odbila ni jedna vlada u regionu", rekao je predsednik PKS, odgovarajući na novinarska pitanja o "light članstvu".
Posmatrajući realnost u Srbiji i evropske integracije iz političkog ugla, Peter Bajer, poslanik CDU u Bundestagu i predsednik Potkomiteta za prevenciju kriza, strateško predviđanje, stabilizaciju i izgradnju mira pri Spoljnopolitičkom odboru, Srbiju vidi kao "ključnu zemlju na Zapadnom Balkanu" i upozorava na opasnost da joj Evropa okrene leđa.
"Ako napustimo Srbiju, imaćemo u samom srcu EU jačanje stranih sila koje ne dele naše vrednosti", smatra Bajer, ukazujući da je "apetit za proširenje EU smanjen" i da je Berlinski proces koji je pokrenula Angela Merkel, čiji je cilj bio približavanje regiona EU, nekoliko godina praktično bio mrtav.
Ograničeno članstvo ("light članstvo"), po Bajeru, moralo bi da bude samo prelazni korak: "Na kraju mora postojati puno članstvo, sa svim pravima i obavezama. U suprotnom, kredibilitet EU bi bio narušen".
Za razliku od aktuelne politike EU koja, uprkos obećanjima, već dve decenije odlaže prijem Srbije i regiona, prebacujući loptu sa postignutog ekonomskog napretka na politički teren, predstavnici nemačke privrede nemaju dileme.
Nemačke novinare podsetili su da Srbija nije samo najveća, već i ekonomski najjača i najnaprednija zapadnobalkanska ekonomije koja jedina ima investicioni rejting i čiji su investicioni učinak i ekonomska snaga jednaki ostlim zemljama regiona.
Srbija je važna proizvodna lokacija i dobavljač nemačke automobilske industrije, deleći sa njom probleme sa kojima se ovaj sektor suočava u Nemačkoj.
Kompanije iz Nemačke u Srbiji su investirale gotovo četiri milijarde evra, zapošljavaju više od 80.000 ljudi i što je najvažnije, 88 odsto svih nemačkih investitora bi ponovo investiralo u privredu Srbije, ukazao je dr Volker Trajer, član najvišeg rukovodstva i direktor za spoljnu trgovinu Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK).
Filip Simović, predsednik Nemačko-srpske privredne komore (AHK) i generalni direktor M&M Militzer & Münch u Srbiji, potvrdio je važnost Srbije kao investicione destinacije za nemačku privredu iz više razloga: od geografskog položaja do obučene i motivisane radne snage, a Folker Hagen, rukovodilac strateškog planiranja u "Brose", kompaniji koja već godinama proizvodi u Pančevu, imao je "sve preporuke za ulaganja u Srbiju".
"Srbija je lokomotiva regiona, sviđalo se to nama ili ne. Ali trebalo bi da nam se sviđa", konstatovao je Jorg Heskens, savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Ekonomski napredak, činjenica da je Srbija u poslednjih deset godina imala najveći ekonomski rast u Evropi, da 90 odsto svoje trgovine ostvaruje upravo sa EU i regionom, a ne sa Rusijom, Kinom ili SAD i da je regionalni centar za nemačke i evropske kompanije, po Heskensu bi trebalo da budu "ključno sidro" i za ubrzanje evropskih integracija, kao što je to i najveći oslonac politike Srbije.
"U Srbiji dva miliona ljudi glasa za predsednika zato što im je ekonomski bolje, a ne zato što gledaju te 'čudne' televizije", rekao je Heskens, odgovorajući na pojednostavljenu sliku o Srbiji koju su zapadna politika i mediji skloni da plasiraju u javnosti ne uvažajući realnost.
To je jedan od glavnih zaključaka okrugog stola koji je PKS protekle nedelje organizovala u Berlinu, kako bi, kroz dijalog nemačkih i srpskih stručnjaka i u direktnom otvorenom razgovoru sa nemačkim medijima, skrenula pažnju na istorijsku transformaciju kroz koju Srbija prolazi, strukturne pritiske koji oblikuju srpsku politiku, ulogu koju Evropska unija i Nemačka moraju imati u procesu pristupanja, ali i posledice ukoliko ona izostane, saopštila je PKS.
"Što hitnije uključivanje Srbije i regiona u jedinstveno evropsko tržište i pre punopravnog članstva u EU, važno je za Srbiju i region, ali i za evropske i nemačke kompanije koje kod nas posluju", ukazao je Marko Čadež, predsednik PKS.
Jer, Srbija sa EU, objasnio je, ostvaruje oko 60 odsto svoje ukupne razmene, na nemačko tržište plasira 16 odsto svog izvoza u svet i gotovo četvrtinu izvoza u EU, a nemačke kompanije koje su u privredu Srbije investirale milijarde evra, jednako kao i lokalne firme, plaćaju ceh problema koji proizilaze iz odlaganja uključivanja Srbije i regiona u EU.
"Potpuni pristup jedinstvenom tržištu i pre ulaska u EU, zapravo je rešenje koje je ponudila zapadnobalkanska poslovna zajednica i koje ne bi odbila ni jedna vlada u regionu", rekao je predsednik PKS, odgovarajući na novinarska pitanja o "light članstvu".
Posmatrajući realnost u Srbiji i evropske integracije iz političkog ugla, Peter Bajer, poslanik CDU u Bundestagu i predsednik Potkomiteta za prevenciju kriza, strateško predviđanje, stabilizaciju i izgradnju mira pri Spoljnopolitičkom odboru, Srbiju vidi kao "ključnu zemlju na Zapadnom Balkanu" i upozorava na opasnost da joj Evropa okrene leđa.
"Ako napustimo Srbiju, imaćemo u samom srcu EU jačanje stranih sila koje ne dele naše vrednosti", smatra Bajer, ukazujući da je "apetit za proširenje EU smanjen" i da je Berlinski proces koji je pokrenula Angela Merkel, čiji je cilj bio približavanje regiona EU, nekoliko godina praktično bio mrtav.
Ograničeno članstvo ("light članstvo"), po Bajeru, moralo bi da bude samo prelazni korak: "Na kraju mora postojati puno članstvo, sa svim pravima i obavezama. U suprotnom, kredibilitet EU bi bio narušen".
Za razliku od aktuelne politike EU koja, uprkos obećanjima, već dve decenije odlaže prijem Srbije i regiona, prebacujući loptu sa postignutog ekonomskog napretka na politički teren, predstavnici nemačke privrede nemaju dileme.
Nemačke novinare podsetili su da Srbija nije samo najveća, već i ekonomski najjača i najnaprednija zapadnobalkanska ekonomije koja jedina ima investicioni rejting i čiji su investicioni učinak i ekonomska snaga jednaki ostlim zemljama regiona.
Srbija je važna proizvodna lokacija i dobavljač nemačke automobilske industrije, deleći sa njom probleme sa kojima se ovaj sektor suočava u Nemačkoj.
Kompanije iz Nemačke u Srbiji su investirale gotovo četiri milijarde evra, zapošljavaju više od 80.000 ljudi i što je najvažnije, 88 odsto svih nemačkih investitora bi ponovo investiralo u privredu Srbije, ukazao je dr Volker Trajer, član najvišeg rukovodstva i direktor za spoljnu trgovinu Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK).
Filip Simović, predsednik Nemačko-srpske privredne komore (AHK) i generalni direktor M&M Militzer & Münch u Srbiji, potvrdio je važnost Srbije kao investicione destinacije za nemačku privredu iz više razloga: od geografskog položaja do obučene i motivisane radne snage, a Folker Hagen, rukovodilac strateškog planiranja u "Brose", kompaniji koja već godinama proizvodi u Pančevu, imao je "sve preporuke za ulaganja u Srbiju".
"Srbija je lokomotiva regiona, sviđalo se to nama ili ne. Ali trebalo bi da nam se sviđa", konstatovao je Jorg Heskens, savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Ekonomski napredak, činjenica da je Srbija u poslednjih deset godina imala najveći ekonomski rast u Evropi, da 90 odsto svoje trgovine ostvaruje upravo sa EU i regionom, a ne sa Rusijom, Kinom ili SAD i da je regionalni centar za nemačke i evropske kompanije, po Heskensu bi trebalo da budu "ključno sidro" i za ubrzanje evropskih integracija, kao što je to i najveći oslonac politike Srbije.
"U Srbiji dva miliona ljudi glasa za predsednika zato što im je ekonomski bolje, a ne zato što gledaju te 'čudne' televizije", rekao je Heskens, odgovorajući na pojednostavljenu sliku o Srbiji koju su zapadna politika i mediji skloni da plasiraju u javnosti ne uvažajući realnost.
Teme
Ekonomija
access_time
56 sekundi
