Dejli mejl: Tramp bio spreman da puca na Iran, a odustao u zadnji čas zbog novih vesti
Pod naslovom "Tramp 'otkočio i repetirao' da bi pokrenuo smrtonosni napad na Iran, a povukao se u poslednjem trenutku zbog novih informacija te kritičari kažu da je 'izdao' ", list podseća da je predsednik SAD ove nedelje prethodno upozorio Iran da je "spreman" za akciju i da je napad neizbežan, a građane Irana je pozvao da nastave demonstracije jer "pomoć stiže".
Kratko zatvaranje iranskog vazdušnog prostora u sredu navelo je mnoge da očekuju da će SAD tada napasti, a portparolka Bele kuće Karolina Livit tvrdila je da "sve opcije ostaju na stolu".
Insajderi su navodno rekli da su savetnici Trampa ubedili da ne napada Iran uprkos tome što su vojni zvaničnici u utorak otišli na spavanje uvereni da će sledećeg dana biti napada.
Mada je Tramp u petak rekao novinarima da je "sam sebe ubedio" da ne izvede napad jer su otkazana pogubljenja demonstranata u Iranu, Volstrit džornal je izvestio da je predsednik tražio mišljenje širokog spektra savetnika.
Dok je Tramp u utorak još računao na napad na Teheran, zvaničnici su mu navodno rekli da nisu sigurni da će samo napad uspešno srušiti iranski režim.
Američki zvaničnici takođe nisu bili sigurni da li će strategija napada na iranske vojne lokacije pomoći pobunjenicima i bili su zabrinuti da nemaju potreban arsenal za organizovanje održivog napada, rekli su izvori.
Očigledan zaokret ostavio je demonstrante u Iranu bez podrške koju je Tramp obećao, kako je Suzan Maloni, stručnjakinja za Iran i potpredsednica za spoljnu politiku u Brukings institutu, rekla za Volstrit džornal, te je time Tramp "stavio američki kredibilitet na kocku".
"Postojaće, a i već je postojao, osećaj Iranaca da su izdani i postojaće mnogo posle kraja Trampovog predsedničkog mandata", rekla je ona.
Mogućnost još jedne duge, neizvesne bitke u nestabilnom delu Bliskog istoka je odvela Donalda Trampa od "spremnog i još spremnijeg" za napad na Iran, do toga da to stavi u drugi plan.
Dok je Tramp razmenjivao uvrede sa Iranom, Belu kuću su savetovali i zvaničnici iz Izraela i iz arapskih zemalja na Bliskom istoku.
Ti savetnici su navodno upozorili SAD da su događaji u Teheranu previše nestabilni da bi se mogao predvideti ishod napada i da je režim već obuzdao veliki deo protesta.
Takođe su se bojali da nema očigledne zamene za sadašnju vlast ako SAD svrgnu režim vrhovnog vođe Alija Hamneija, uprkos tome što je iranski prestolonaslednik Reza Pahlavi u egzilu u Vašingtonu rekao da će moći da preuzme vlast.
Deo informacija je bila mogućnost da se regionalni saveznici SAD - Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, suoče s negativnim reakcijama na američke vojne baze u tim zemljama.
Grupa iranskih lidera, uključujući savetnika za nacionalnu bezbednost Alija Laridžanija, navodno je učestvovala u tome da se njihove kolege u Iraku i Turskoj odvrate od Trampovog plana.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu takođe je savetovao protiv napada, rekavši Trampu da smatra da je možda prekasno da pomogne ustanku u Teheranu.
U petak je Tramp ponovio da ga je izostanak najvljenih pogubljenja sprečio da pokrene napad, ali je zadržao pravo da to učini u budućnosti.
"Niko me nije ubedio. Ubedio sam sebe. Juče su zakazali preko 800 vešanja. Nikoga nisu obesili. Otkazali su vešanja. To je imalo veliki uticaj", rekao je on.
SAD su u četvrtak poslale vojsku ka Iranu, što ostavlja Trampu opcije ukoliko odluči da napadne.
Tramp je, međutim, zauzeo pomiriteljski stav, zahvalivši iranskim liderima što nisu pogubili stotine pritvorenih demonstranata, što je dodatni znak da možda odustaje od vojnog napada.
Predsednik nije rekao s kim je razgovarao u Iranu da bi potvrdio kakav je stav o planiranim pogubljenjima.
Dok se Iran vraćao u neizvestan mir posle talasa protesta koji su izazvali krvavi obračun vlasti s građanima, jedan visoki sveštenik je u petak tražio smrtnu kaznu za pritvorene demonstrante i direktno pretio Trampu.
Pogubljenja, kao i ubijanje mirnih demonstranata, dve su od "crvenih linija" koje je Tramp postavio za moguće akcije protiv Irana, navodi britanski list.
Oštra represija, u kojoj je poginulo nekoliko hiljada ljudi, izgleda da je uspela da uguši demonstracije koje su počele 28. decembra zbog posrnule iranske privrede i finansija i pretvorile se u proteste koji direktno dovode u pitanje teokratsku vlast.
Danima nema znaka protesta u Teheranu, gde su se kupovina i ulični život vratili u normalu bar kako izgleda, a prekid interneta traje nedelju dana te se mnogo ne može ni saznati. Vlasti nisu prijavile nikakve nemire u drugim delovima zemlje.
Američka agencija Human Rights Activists u petak je procenila broj žrtava na 3.090.
Ovaj broj, koji premašuje broj bilo kojih ranijih protesta ili nemira u Iranu u poslednjih nekoliko decenija i podseća na haos tokom "Islamske revolucije" 1979. godine, nastavlja da raste.
Agencija je bila tačna tokom godina demonstracija, oslanjajući se na mrežu aktivista unutar Irana koja potvrđuje sve prijavljene smrtne slučajeve.
Nemiri, izazvani teškim ekonomskim uslovima, predstavljaju najveći unutrašnji izazov za iranske vladare u poslednje najmanje tri godine i došli su u vreme jačanja međunarodnog pritiska posle izraelskih i američkih napada na Iran prošlog leta.
Prestolonaslednik Pahlavi pozvao je SAD da ispune svoje obećanje o intervenciji. Pahlavi, čiji je otac svrgnut u "Iranskoj islamskoj revoluciji" 1979. godine, rekao je da i dalje veruje u Trampovo obećanje pomoći.
"Verujem da je predsednik čovek od reči“, rekao je Pahlavi novinarima u Vašingtonu. Dodao je da "bez obzira na to da li se preduzimaju akcije ili ne, mi kao Iranci nemamo izbora sem da nastavimo borbu".
"Vratiću se u Iran!", zakleo se on. Satima kasnije, pozvao je demonstrante da ponovo izađu na ulice od subote do ponedeljka.
Uprkos podršci tvrdokornih monarhista u dijaspori, Pahlavi se bori da stekne širu privlačnost u Iranu. Ali to ga nije sprečilo da se predstavi kao prelazni lider Irana ako vlada padne.
Tramp je međutim ove nedelje izrazio nesigurnost u vezi sa Pahlavijevom sposobnošću da prikupi podršku unutar Irana.
Pahlavi se prošlog vikenda sastao sa izaslanikom Bele kuće Stivom Vitkofom, objavio je Aksios, pozivajući se na neimenovanog visokog američkog zvaničnika.
S druge strane, vlasti Irana su prihvatile dvostruki pristup: s jedne strane suzbijajući proteste, a istovremeno s druge nazivajući legitimnim proteste zbog ekonomskih problema i za sada nema znakova sloma u bezbednosnoj eliti koji bi mogli da sruše klerikalni sistem na vlasti od 1979. godine, zaključuje Dejli mejl.
