NIN-ova nagrada za roman godine Darku Tuševljakoviću za delo Karota
Dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine je Darko Tuševljaković za delo "Karota", objavljeno je danas na svečanosti u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu.
U najužem izboru za najbolji roman 2025. bili su i Dalibor Pejić za delo "Balada o ubici i ubici i ubici", Laura Berna za roman "Frau Beta", Milan Trpković za delo "Besmrtne ludosti gospođe Kubat", Vladimir Vujović za "Razgovore s vješticom" i Miloš Perišić za delo "Opatija Svetog Vartolomeja".
Odluku u ovogodišnjem dobitniku nagrade doneo je žiri u sastavu Aleksandar Jerkov, Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković., na današnjoj, završnoj sednici na Kolarčevom narodnom univerzitetu.
"Između naslova koje je žiri smatrao ravnopravnim, roman ovog zrelog pisca nagradu je dobio jer je, između ostalog, jednu veliku traumu pretvorio u pitanje dostojno Sfinge, ukrštajući istorijske dileme sa složenim psihoanalitičkim poniranjima", saopštio je žiri.
Ispripovedana, kako je navedeno, "između mita, savremenosti i sećanja, pri čemu na mitskoj osnovi izrasta priča o stradanju pojedinca i kolektiva, 'Karota' ukršta misteriju i tragediju".
"Napor da se pronađe ponešto drugačiji ugao svedočenja dao je jedno veoma čitljivo, ali istovremeno i zagonetno delo. Odluka je u završnici rasprave doneta jednoglasno", naveo je žiri.
Laureat je kazao da je počastvovan ovim priznanjem, te da mu je velika čast što se našao medju ranijim dobitnicima.
"Kada se pogleda ko je sve među ranijim dobitnicima (...) velika je čast biti među njima", kazao je Tuševljaković.
Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Aleksandar Timofejev zahvalio je žiriju na predanom radu, te izrazio zadovoljstvo odzivom novinara i javnosti na ceremoniji proglašenja pobednika.
Na konkurs za 72. NIN-ovu nagradu za roman godine u redakciju je stiglo 195 naslova, žiri je krajem decembra, u širem izboru izabrao 39 romana, a potom je izbor početkom januara sveden na njih 13.
Nagrada nedeljnika NIN za roman godine prvi put je dodeljena 1955. godine Dobrici Ćosiću za delo "Koreni".
Teme
Kultura
