WWF predstavio metodologiju kojom se meri uticaj hrane iz prodavnica na životnu sredinu

Svetski fond za prirodu (WWF) predstavio je danas u Privrednoj komori Srbije metodologiju kojom se može izmeriti kako hrana koja se nudi u maloprodaji utiče na životnu sredinu, kao i načine pomoću kojih mogu da se preokrenu prehrambene navike u korist ljudi i prirode.

"U metodologiji koju smo predstavili za više od 40  predstavnika trgovinskih lanaca, prehrambene industrije i stručnjaka za proizvodnju hrane, ponudili smo koncept koji počiva na dva stuba – planetarno zdrava ishrana i ekološki otisak potrošačke korpe. Reč je o naučno zasnovanom modelu za zdravu ishranu koju dobijamo iz održivog prehrambenog sistema zasnovanog na preporučenom unosu različitih grupa namirnica (voća, povrća, mahunarki...) koje su istovremeno dobre za ljudsko zdravlje i imaju manji uticaj na životnu sredinu", kazao je menadžer za saradnju sa korporativnim sektorom u WWF Adriji Uroš Delić, navedeno je u saopštenju.

Objašnjeno je da je WWF, kako bi podržao prelazak s postojeće na održivu ishranu, razvio naučno utemeljenu Metodologiju za maloprodajne lance – koja im omogućava da mere, prate i postepeno unapređuju ravnotežu svog asortimana hrane u skladu sa referentnim vrednostima "Dijete za zdravlje planete".

Umesto da se fokusira na pojedinačne proizvode, metodologija pomaže maloprodajnim lancima da sagledaju i usmeravaju svoj ukupni prehrambeni portfolio, podstičući dugoročne promene ka zdravijim obrascima ishrane, povećanom unosu namirnica biljnog porekla i smanjenju prekomerne potrošnje proizvoda životinjskog porekla, kao i hrane sa visokim sadržajem masti i šećera, saopštio je WWF.

Primenom ove metodologije, kako se dodaje, maloprodajni lanci mogu da usklade poslovne strategije sa naučno utemeljenim ciljevima u oblasti zdravlja i održivosti, ojačaju transparentnost i izveštavanje o uticajima ishrane i doprinesu nacionalnim i globalnim ciljevima transformacije prehrambenih sistema.

"Maloprodajni lanci spadaju među najuticajnije aktere koji oblikuju današnje prehrambene navike. Svakodnevno utiču na to šta milioni ljudi kupuju i jedu. Kroz WWF metodologiju za maloprodaju, pružamo trgovcima praktičan, naučno zasnovan okvir za razumevanje njihovih prehrambenih asortimana i postepeno usklađivanje sa zdravijim i održivijim prehrambenim obrascima. Ovo nije pitanje pojedinačnih proizvoda – radi se o transformaciji prehrambenih sistema u velikom obimu", naveo je stručnjak WWF-a u oblasti globalne ishrane Brent Loken.

Trenutno, osam evropskih država radi na tome da ispita zastupljenost proizvoda sa proteinima biljnog porekla u trgovinskim lancima, analizira potrošačke navike svojih kupaca i planove trgovaca i proizvođača hrane kojim bi bila uvećana ponuda održivih proizvoda. 

Plan je da nakon predstavljanja modela transformacije u narednim fazama usaglasi plan postepenog prelaska na održive i zdrave proizvode koje će rezultirati zdravijim izborima i navikama krajnjih potrošača.

Iz WWF-a su podsetili da se za proizvodnju hrane koristi 40 odsto ukupnog nastanjivog zemljišta na Zemlji i 70 odsto raspoložive vode, a kao rezultat proizvodnje hrane, proizvede se i četvrtina ukupnog procenta emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Zbog toga je WWF transformaciju prehrambenog sistema izdvojio kao jednu od četiri ključne transformacije u nameri da se očuva priroda. 

Ukazano je i da intezivna proizvodnja hrane, s naglaskom na stočarstvo, kao posledicu ima drastično smanjenje prirodnih resursa, dok istovremeno, zbog neracionalne proizvodnje, oko trećine ukupno proizvedene hrane bacimo. 

Još jedan aspekt neracionalne raspodele hrane, kako su naveli iz WWF-a, jeste i činjenica na koju upozorava Svetska zdravstvena organizacija da se svaka treća osoba na svetu suočava s problemom gojaznosti, dok milioni drugih gladuju.