Izveštaj SĆF: Povećan broj slučajeva napada na novinare koji su rešeni osuđujućom presudom
Broj slučajeva napada na novinare koji su rešeni osuđujućom presudom je povećan, procesa zbog pretnji na internetu je manje, ali ih je više zbog pretnji u realnom životu, pokazala je analiza krivičnih predmeta na štetu novinara od 2021. do 2023. godine koju je uradila "Slavko Ćuruvija fondacija" (SĆF).
Kako se navodi u izveštaju SĆF "Ima li pravde za slobodu izražavanja?", povećan je i broj zatvorskih kazni, a pomaci u pravosudnoj praksi postoje kada je u pitanju zaštita slobode izražavanja pred sudovima u Srbiji, bar kada su u pitanju krivična dela učinjena na štetu novinara.
Od 97 predmeta rešenih periodu od januara 2021. do juna 2023. godine, osuđujuća presuda je doneta u 22 slučaja (22,7 odsto), a oslobađajuća u četiri slučaja (4,1 odsto).
Od ukupno 34 identifikovana pravnosnažno okončana sudska predmeta, doneto je 26 osuđujućih, šest oslobađajućih presuda i dva rešenja kojima se izriče mera bezbednosti psihijatrijskog lečenja.
Fondacija je navela i da se pet od šest oslobađajućih presuda odnosi na neposredno upućene verbalne pretnje.
Najveći broj slučajeva, kako su dodali iz SĆF, rešava se tužilačkom odlukom, odnosno odbačajem krivične prijave, u 70 slučajeva (72,2 odsto).
Analiza je pokazala da pretnje medijskim radnicima preko interneta "i dalje dominiraju kao oblik napada na novinare", a fondacija navodi da zabrinjava trend da za više od osam odsto pada broj slučajeva pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, dok raste broj slučajeva pred ostalim javnim tužilaštvima.
"Dok je u ranijem periodu zabeleženo oko 16,2 odsto slučajeva koji su bili u nadležnosti tri osnovna javna tužilaštva u Beogradu, sada je to oko 28,8 odsto. Ovo navodi na zaključak da se pretnje novinarima i medijskim radnicima postepeno iz virtuelnog prelivaju u realan život", navodi se u analizi.
U analiziranim predmetima mera lišenja slobode (pritvor ili zadržavanje) određena je prema 16 lica, a ukupno 13 učinilaca osuđeno je na kaznu zatvora, ali je najveći broj izrečenih osuda na uslovnu kaznu - 53 odsto, dodaje se u analizi koja se može pronaći na sajtu SĆF.
Teme
Društvo
