SB: Srbija može da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 40,3 odsto do 2030.

"To se postiže kroz veću upotrebu solarne i vetroenergije, kroz izgradnju boljih kapaciteta za prirodni gas, kako bi se isključila upotreba uglja, ali nakon 2030. značajne transformacije će biti potrebne, kao što je potpuno isključivanje upotrebe uglja do 2040. i značajna upotreba obnovljivih izvora energije (OIE)", rekao je Pontara na godišnjoj konferenciji "Serbia goes green" u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Kada je reč o sektoru izgradnje i transporta, po rečima Pontara, "biće potrebne značajne promene i uvođenje novih načina za hvatanje ugljenika i karbonske takse".

"Srbija će morati da investira za sve to 2,3 odsto BDP-a od 2030. do 2050. kako bi izbegla negativne posledice, koje bi imala na opšte klimatske uslove. Poenta je sledeća, kada prelazimo na zelenu energiju, to nije lako ni jeftino, ali može da da dobre rezultate u konkurentnosti, razvoju i ljudskom razvoju", naveo je Pontara.

Dodao je da je Svetska banka nedavno objavila studiju "Klimatski i razvojni izveštaj", gde je pokušala da izmeri troškove koji su potrebni da se dođe do nultih emisija do 2050. u Srbiji.

"Što se tiče ublažavanja rizika mi smatramo da iznos treba da bude 1,26 odsto BDP-a godišnje do 2050. u proseku, što je prilično zahtevno", kazao je Pontara.

Ambasadorka Norveške u Srbiji Kristin Melsom navela je da za Norvešku zelena tranzicija nije samo politički cilj, ističući  da je njihova strategija fokusirana na smanjenje emisija, razvijanje biodiverziteta i sproveđenje zelenih inovacija.

"Imamo cilj da smanjimo svoje emisije za 55 odsto do 2030. godine i da postanemo društvo koje ima niske emisije do 2050. Da bismo to postigli investiramo u obnovljive izvore energije (OIE), čist saobraćaj i rešenja cirkularne ekonomije. Istovremeno, svesni smo onoga što se zove 'norveški paradoks', s jedne strane predvodimo zelenu tranziciju, a proizvodimo naftu i gas. Želimo da naša proizvodnja bude među najčistijim i najodgovornijim i sa najmanjom emisijom na svetu i što se tiče našeg ugljeničnog otiska i standarda koje primenjujemo", rekla je Melsom.

Istakla je da je zagađenje plastikom trenutno najveći izazov i da svake godine milioni tona plastike završavaju u rekama i okeanima, ocenjujući to kao globalnu krizu.

"Zato je Norveška veoma angažovana da se smanji plastično zagađenje. Zajedno sa Ruandom napravili smo koaliciju, grupu od 70 zemalja koje rade na dokumentima koje će obavezati članice da se pridržavaju tih pravila. Pozivamo i Srbiju, ne da zabranimo plastiku, već da promenimo način na koji proizvodimo, koristimo i ponovo koristimo te materijale", kazala je ambasadorka.

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji Mathilde Mordt izjavila je da se Srbija usklađuje sa standardima EU i da pravi strategiju za klimatske i ekološke promene, a da se UN u Srbiji fokusira, ne samo na tehnološke i finansijske aspekte zelene tranzicije, već kako da ih uradi fer i na inkluzivan način.

"Pokušavamo da pomognemo kompanijama da dođu do zelenih sredstava sa različitim projektima energetske efikasnosti uz razvoj rešenja cirkularne ekonomije. Inicijativa cirkularne ekonomije, koju vodi Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Program za razvoj UN (UNDP), izabran je 21 projekat za pretvaranje biootpada u energiju, kao i za biorazgradive proizvode i kontrolu zagađenja vazduha", kazala je ona.

Dodala je da je devet projekata primilo sredstva, a da su drugi podržani kroz različita istraživanja.

"PKS je od 2021. godine implementaciona jedinica Ministarstva privrede, gde kroz program podrške razvoju cirkularne ekonomije radimo program edukacije i promocije cirkularne ekonomije u MSP (mala i srednja preduzeća) sektoru. Sada želimo da zajedno sa Ministarstvom i Agencijom za zaštitu životne sredine (SEPA), a uz pomoć GIZ-a spojimo naše podatke u kretanju industrijskog otpada i podatke SEPA-e i učinimo ih vidljivim, damo im novi identitet i novu vrednost i napravimo ozbiljnu bazu podataka koja moze da služi svakom investitoru koji razmisljam da ulaže u Srbiji u reciklažu ili energiju", kazao je predstavnik PKS Vukašin Vojinović.

Pokrajinski sekretar za privredu AP Vojvodine Nenad Ivanišević je izjavio da su kroz njihove konkurse, koji se odnose na privredu i pružaoce turističkih usluga, insistirali da svako ko želi da dobije novac od države mora da poštuje sve propise životne sredine.

"Prva smo institucija na teritoriji Srbije i na Balkanu koja daje 30.000 evra nepovratno za nabavku punjača za električne automobile u ugostiteljskim objektima", kazao je on.

Godišnja konferencija "Serbia goes green 2025", posvećena je zaštiti životne sredine i očuvanju prirode, a ove godine razgovarano je o ulozi biznisa, inovacija i standarda u ostvarivanju održive budućnosti Srbije, kroz teme koje obuhvataju zelene strategije, cirkularnu ekonomiju, OIE i ESG praksu.