NALED: Uskoro prva javna baza podataka o socijalnim preduzećima
Društvo
| Izvor: Beta
| 31.03.2026
|
access_time
18:15
Te informacije, kako je saopšteno nakon posete socijalnim preduzećima u Šapcu i Bogatiću u okviru kampanje "Socijalno preduzetništvo - šansa za sve(t)", obuhvataće podatke gde se ta preduzeća nalaze, čime se bave, koga zapošljavaju, kakav društveni uticaj ostvaruju i koje su njihove ključne potrebe.
Socijalna preduzeća su model poslovanja čiji je primarni cilj rešavanje društvenih problema poput zapošljavanja teže zapošljivih grupa, zaštite životne sredine ili razvoja lokalne zajednice, uz reinvestiranje ostvarenog profita u te svrhe.
Socijalna preduzeća u Srbiji najčešće se bave proizvodnjom hrane i prirodne kozmetike i mnoga uključuju žene iz sela ili osobe sa invaliditetom. Bave se i reciklažom i preradom sirovina, proizvodnjom kancelarijskog i reklamnog materijala od recikliranih sirovina, socijalnim uslugama: pomoć starima, obrazovanje i podrška marginalizovanim grupama.
Neki od primera su Radanska ruža (Lebane) koja proizvodi zimnicu uz zapošljavanje žena iz teže zapošljivih kategorija, Bio Idea (Beograd) koja proizvodi prirodne sapune i obučava socijalno ugrožene grupe, Naša kuća (Beograd) koja radno angažuje mlade sa smetnjama u razvoju, Liceulice (Beograd) koje kao fondacija kroz prodaju istoimenog magazina pomaže onima koji su na margini društva.
Neki od primera su Radanska ruža (Lebane) koja proizvodi zimnicu uz zapošljavanje žena iz teže zapošljivih kategorija, Bio Idea (Beograd) koja proizvodi prirodne sapune i obučava socijalno ugrožene grupe, Naša kuća (Beograd) koja radno angažuje mlade sa smetnjama u razvoju, Liceulice (Beograd) koje kao fondacija kroz prodaju istoimenog magazina pomaže onima koji su na margini društva.
Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović navela je da iako je do sada tek dvadesetak socijalnih preduzeća upisalo status u Agenciji za privredne registre (APR), procene su da ih ima neuporedivo više, ali da svoj status još uvek nisu upisali, jer bi time "dobili samo nove obaveze".
"Zato se zalažemo i za usvajanje Programa razvoja socijalnog preduzetništva, odnosno konkretnih mera podrške i podsticaja koji bi pomogli da se socijalna preduzeća formalizuju", kazala je Jovanović.
Istakla je Šabac kao primer dobre prakse, lokalne samouprave koja podržava sektor solidarne ekonomije, zbog čega je izabrala da upravo tu najavi dalje aktivnosti.
"Naša uloga je da povezujemo socijalna preduzeća, lokalne samouprave i odgovornu privredu na zadatku integracije osetljivih grupa", kazala je Jovanović.
Ambasadorka Švedske Šarlot Samelin izrazila je zadovoljstvo zbog načina na koji je Šabac napredovao u toj oblasti, dodajući da se mora nastaviti jačanje socijalne inkluzije.
"Osobe iz osetljivih grupa treba da budu u potpunosti uključene u svakodnevni život zajednice", kazala je amabasadorka Švedske.
Gradonačelnik Šapca Aleksandar Pajić je da kazao da Grad daje snažnu podršku socijalnim preduzećima i da daje sedam odsto godišnjeg budžeta za socijalnu zaštitu.
